Табла са десне стране пута на којој је број 1196 дочекује путнике када се из Пријепоља попну до насеља Јабука. Тај број је висина превоја на којој је и истоимени гранични прелаз са Црном Гором. Радни је дан, сезона тек почиње, нема гужве. Десетак минута чекања, па низбрдо ка Пљевљима, одличним путем чије је реновирање трајало неколико година. Негодовали су возачи што су мучили кола возећи кроз прашину по туцанику, али вредело је. Данас се изузетно добрим асфалтом за кратко време стиже до првог града после границе.
Лево, негде на пола пута, чесма са хладном питком водом. Одатле се види цео град, али и угљенокоп који нико не воли у својој близини. На улазу у место раскрсница. Ко има времена и жели, може право у варош. Има шта да се види у Пљевљима. Домаћини ће прво да вам саопште две ствари. Прва је да је више туриста из Србије него из Црне Горе. Ови први сврате до пумпе, супер маркета, на кафу или да посете знаменитости. Домаћи углавном протутње ка Србији, а они који обилазе домовину не иду ка Пљевљима јер им је далеко. На самом крају домовине. До Жабљака стигну, како рекоше, и ту се зауставе.
Дакле, ко одлучи да овде одмори у центру града може да посети Хусеин- пашину џамију, један од најлепших и најзначајнијих објеката исламске културе на Балкану. Прича о највећој пљеваљској џамији почиње са доласком Хусеин-паше Бољанића, из Истамбула у Пљевље. Високи положај омогућио му је да у Пљевљима подигне џамију, као своју заоставштину родном крају. Под будним оком славног неимара Хајрудина, који је пројектовао и чувени Стари мост у Мостару, почела је градња џамије, која је завршена 1569.
Црква Свете Петке је градска црква, а само километар и по од града налази се манастир Свете Тројице. У манастирској библиотеци чувају се многе вредне рукописне књиге од којих су неке писане на пергаменту.
Табла поред пута показује правац ка још једној знаменитости. Римском граду у Коминима, у литератури познатом као Муниципиум С. На неколико хектара испод танког слоја земље, леже остаци римског града са бедемима, монументалним грађевинама, улицама и некрополама. На две истражене некрополе нађено је доста материјала који се чува у пљеваљском Завичајном музеју.
Ко од Пљеваља крене пут Бијелог Поља свакако треба да оде до видиковца изнад језера Отиловић одакле пуца прелеп поглед на меандре Ћехотине. Али, како је ово пут ка Жабљаку и даље ка мору, следећа станица је Ђурђевића Тара.
Не постоји дан у години када на овом каменом здању нема туриста. На мосту, са обе стране, наваљени на ограду туристи фотографишу и диве се овој лепоти. Не зна се шта овде више одушевљава. Та несвакидашња грађевина, неимарски подвиг, или лепота кањона.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању