ЛЕПОТЕ СТАРЕ ПЛАНИНЕ
У потрази за кањоном Росомаче

Стара планина, или Балкан планина, смештена на истоку наше земље, је само једна од одредишта које крије невероватну природну лепоту. Припада Балканским планинама, и већим делом се налази у Бугарској. Код нас је највиши врх Миџор, који овог пута није био у плану за посету (што не значи да једног дана неће, с обзиром да постоји шанса да се сретну дивљи коњи). Овог пута је откривање онога што природа Старе планине нуди било фокусирано на посету кањону Росомаче.

Кањон Росомаче налази се између села Славиња и Росомач. И села као села, свако има своју верзију приче – становници села Славиња кажу да се кањон зове Славињски лонци, а мештани села Росомач да су то ипак Росомачки лонци. Лонци свакако јесу, због самог облика кањона у виду наслаганих плоча, кроз који се усеца водени ток, који га је стрпљиво и формирао. А ако око назива још нису успели да се договоре, оно у чему се мештани слажу јесте да кањон краси изузетна природна лепота.

До кањона се долази пешачећи кроз ливаде и шумарке, пратећи реку. Стаза није исувише захтевна, а ни од оних на којима се може пожурити. Неретко је застајкивање, и то не због неких препрека, јер их скоро и нема, већ због разноликих биљних врста које се налазе на путу ка кањону Росомаче. Да кажем да знам које сам све биљке уочила, лагала бих. Али неке сам препознала. Искуснији кажу да рамонда постоји у две боје – белој и љубичастој, познатијој по имену Наталијина рамонда. А поред ње овај крај је познат и по шафрану, заштићеној биљној врсти, који краси ливаде којима се пролази.

Када се стигне до кањона, преостаје да се ужива у жубору реке и самом призору како природа уме да буде идеалан уметник. Тишина дуж самог пута којим се пешачи, пријатан ваздух и предивно окружење наводе посетиоце да нигде не журе и не враћају се брзо у градове препуне буке.

Љубитељи природе су тек почели да истражују ове крајеве, те не чуди што су локалци изненађени откуд одједном толико туриста жељних да купе неки квалитетан домаћи производ од мештана, у повратку са пешачења на Старој планини. Љубазни домаћини, којих је јако мало у овдашњим селима (толико да једва ко остаје током зиме, а враћају се само када је лепо време) труде се да у својој малој али квалитетној понуди, пруже могућност да се проба ракија у разним варијантама, као и слатка од воћа специфичног за ове крајеве. Првенствено од бруснице и боровнице, које расту на сваком кораку.

Прича о Старој планини се овде не сме завршити. Ово је тек почетак њеног откривања. А до неког наредног пута, фотографије су ту као живописне разгледнице онога што је препорука да се посети првом приликом.

Текст и фотографије Дарија Сворцан

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању