Дечји еко-камп 2021 у Суботици, чији је идејни творац и организатор професорка Емеше Рајшли Барањи, трајао је пет дана – од 26. до 30. јула, и био је специфичан из неколико разлога. Прво што овај камп издваја јесте да је био реализован у оквиру смештаја „Бобита“, у Радановачкој шуми, изван града. Померивши се у природу, полазници кампа, узраста од седам до 12 година, имали су прилику да на отвореном уче о екологији, флори и фауни, као и о рециклажи, на креативан и занимљив начин.
Подељени у три тима, сваки полазник је дао све од себе да кроз примену наученог у кампу прикупи што већи број поена за свој тим. Кроз активности се није тежило само томе да се стичу нова знања у вези са еколошким темама и природом, већ и да се негује тимски дух, сарадња, као и да се редовно учествује у пословима које смештај и исхрана у кампу са собом носе. Предност овог кампа је и у томе да се комуникација одвијала на језицима који су у општини Суботица свакодневно заступљени. Задаци, па и свакодневна конверзација, допринели су да полазници лако усавршавају језике средине у којој живе (српски, мађарски…), а затим и оне које уче у школама, међу којима се истакао енглески језик.
Поред поменутог, за децу је реализована и посета мини зоо-врту („Ему Фарм“ у Суботици), где су имали прилику да помазе животиње и чују нешто ново о емуима, чинчилама, зечевима, јежевима, скочимишевима… Радановачку шуму и Суботичку пешчару су боље упознали кроз вожњу фијакером, а језеро Тресетиште, место где риболовци воле да забаце удице и одмарају се у пријатној комбинацији плаве и зелене боје, кроз једнодневни излет. Ни забава није изостала, те су слободно време увече проводили уз пројекцију цртаних филмова грицкајући кокице, као и уз звуке акустичне гитаре, логорску ватру и концерт на отвореном на Палићу.
Можда најважнији циљ који је овај камп имао, јесте смањивање претеране употребе инфомационо-комуникационе технологије и што дужи боравак деце у природи. А да се успело у томе казује податак да нико током трајања овог кампа није тражио мобилни телефон и приступ интернету, него детелину са четири листа, како би успеху свог тима допринео додатним поенима и приближио га победи. Полазници су учествовали и у прављењу мафина, прикупљању биљака, сликању акварел техником, спортским активностима, креативном раду користећи пластичне чепове…
Последњи дан и затварање кампа обележили су израда хербаријума, приредба за родитеље током које је изведен плес кампа, као и проглашење најбољег тима и додела медаља за све учеснике. А мноштво похвала од родитеља и деце, који са нестрпљењем чекају поновни долазак, свакако су оно највредније што реализатори кампа са собом из ове приче носе.
Текст и фотографије Дарија Сворцан
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању