У рајском врту Драгана Вујчића

У време мог одрастања био је обичај да деца иду код баке и деке на село током летњег школског распуста. Тако сам и ја проводио лета и празнике у селу Саранову, код Тополе, код баке Марије и деке Живомира, са мамине стране. Они су из породице Дугић, близак род и комшије фрулашу Бори Дугићу. Тек касније сам открио да је недалеко одатле и вожд Карађорђе. Ја сам рођен у Смедеревској Паланци, где сам завршио и основну школу, одакле је породица мог оца. о домаћинство где сам проводио распусте било је старо и многе предмете па и целе куће можете да видите овде у етно-селу, у музеју, где сам их пренео, од магаза за жито преко качара за прављење млека до ковачнице. Имали су све што им је било потребно да обрађују земљу, праве храну, вино и ракију. Приче које сам тамо слушао увек су биле занимљиве и нове. Будили смо се са изласком сунца и легали са његовим заласком. Без телевизије, само уз радио.

Наставак прочитајте у броју 3119.