Не делује као да је неко та три пара патика намерно окачио на носећи електрични кабал, а опет, тако су некако уредно окачене да је тешко поверовати да је та уредност случајна. А кабал води од уличне бандере до стуба у дворишту основне школе „Жарко Зрењанин“ па отуда и сумња да је „уметнички рад“ дело њених ђака. Одговор није знао ни брачни пар који је управо тада испред школске ограде паркирао аутомобил и малишана предшколца повео у двориште на клацкалице и тобогане.
– Можда и јесте нечија идеја, рецимо неког наставника, будући да је ово школа, а и да је кабал такав да окачене патике ништа не ремете нити стварају опасност – рече отац гледајући у небо у које као да је урезана обућа. – Јер да су само бачене сумњам да би биле овако близу и некако уједначене. Ко зна!
Дан је сунчан, леп, али деце, па ни одраслих на улицама Скореновца нема. Ђака нема, јер је викенд. Нема ни верника испред цркве у центру. Ту је само биста римокатоличког бискупа, мештанина Јунга Тамаша. Упокојио се 1992, а три деценије касније испред цркве мештани су му подигли споменик. Односно урадили бисту.
Скореновац је према много чему јединствено и необично место. Али, пре свега треба рећи шта је први утисак када се стигне у центар. Шири центар, а нема сумње да тако изгледају и дворишта, тако је уређен и скоцкан као да је реч баш о неком великом дворишту. И још када се погледа у уредне фасаде и цвеће где год је могло да буде посађено, онда заиста није претеривање да се каже да Скореновац може да буде синоним за уређено и лепо место.
У Туристичкој организацији у Ковину, општини којој Скореновац припада, овако у неколико реченица намерника упознају са селом: „Скореновац је насеље у општини Ковин, лоцирано на само шест километара западно од Ковина, са којим је одлично повезано асфалтним путем Ковин – Омољица – Панчево. Са близу 90 одсто мађарског становништва, Скореновац уједно представља и најјужније место на планети у коме Мађари чине већину становника. У Скореновцу је, као и у већини села у Србији забележен пад у броју становника, али је зато број туриста у сталном порасту. Са око 1500 становника, Скореновац представља један од центара развоја сеоског туризма Србије, у којем годишње преноћи и до осам хиљада људи, углавном из иностранства…“
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању