У зеленом сивилу Тимочке Крајине

Oвај деo истoчне србије је прелеп, са зеленим дo линама и гoрдим литицама, али мештани oдлазе. oстају брoјни музеји и траг oви o некадашњем бoгатoм живoту у тим крајевима, дoк се данас
мнoги плаше какo ће цеo региoн пoстати један велики музеј, без људи

Традиционално, позоришни фестивал Битеф своје госте и сараднике води на путовање по Србији које има везе са те мом смотре, да би лакше уто нули у те невероватне приче, призоре и покрете које публици доносе трупе из целог света. Овогодишњи рекламни
слоган Битефа је „Свет без људи“, о томе говоре неке од представа, али исто тако и ово путовање у источну Србији. Право у мету, што би се рекло. Дунавском магистралом наш комби „галопира“ са неколико коњских снага удобност пута му не дозвољава да иде брже. Упркос таквој брзини, од „лепог, Лепенски Вир Панорама Неготина плавог Дунава“ не видимо ништа, јер се наша земља постарала да добро сакрије оно чиме може да се дичи. Околина целог друма (пригодан израз из доба Турака, јер готово да је остао исти, иако нијензервиран) зарасла је у шибље и дрвеће па Дунав тек на моменте може да се види.

Обала без људи

Стижемо у Лепенски Вир који је пре десетак хиљада година био колевка европске цивилизације. Место на самој обали Дунава где се, по слободној процени научника, око сто педесет Ле енаца брчакло, ловило рибу, правило грнчарију и оружје, више не постоји: по опљено је са подизањем бране Ђердап. Налазило се стотинак метара низводно од садашњег локалитета, смештеног под кров куполе од челика и стакла. Ту су премештени остаци кућа Лепена а којих више нема. Нестали су, не зна се како, и овај део света остао је без људи. Баш као на плакату Битефа.

Наставак прочитајте у броју 3112.