Банер разапет на жичаној огради код Спортске хале иако поприлично избледео и даље обавештава пролазнике о једном догађају везаном за овај град. На њему пише „ТВ серија Камионџије“. Са стране су фотографије главних јунака, Баје и Жиће, а на остатку сцене из ове симпатичне серије. На мање осунчаној страни, на почетку приколице за вучу, постављен повећи плакат са сличном садржином. А иза се жути чувени камион.
Само стотинак метара даље, на дну високо подигнутог заштитног бедема, некако лењо тече река Уб. Овде су јој последњи од 57 километара колико је дуга, пре него што своје воде преда моћнијој Тамнави. Узано корито, прекрила жабокречина и зелено растиње. Узводно, којих десетак метара, наткриљује реку дрвени пешачки мост. Право је мали фудбалски терен за полазнике Школе фудбала, а иза зграда са крупним црвеним словима која исписују речи: „Музеј фудбала Уб“. С правом овај град има такву установу. Овако мала варош дала је једног Драгана Џајића, Дулета Савића, Немању Матића… А иза тог музеја тамни се неколико објеката од дрвета.
– То је остало после снимање серије „Камионџије“ – прискочи у помоћ госпођа која се неких пола сата раније баш потрудила да исприча шта све лепо и знано може и треба да се види у њеном граду. – Обавезно да се попнете на Шепковац и да одозго видите како нам је леп Уб. Проћи ћете поред стадиона наших фудбалера. Да ли знате да је „Јединство“ прволигаш?
Стрмо степениште води до Шепковца. А на почетку је споменик који је Савез бораца Уба 1961. године подигао стрељаним партизанима и жртвама фашизма. Морао би Уб, један од најуређенијих градова које је аутор текста обишао, да тај споменик мало освежи. Па да буде уз раме оним споменицима на главном градском тргу.
Узбрдо напорно, као да има милион степеника. Никад краја. Али, вредело је. Пуца поглед на град. Предивна зараван уређена. Са леве стране бели се скулптура „Бела дама“. Јесте да су јој се несташни посетиоци испотписивали на бутинама и мало је нашминкали, али јој нису одузели ништа од лепоте. Сјајно уметничко дело.
У наставку је Авантура парк. Иако нема чувара, иако је ово велика јавна површина, све је на свом месту. Ништа није поломљено, ништа наружено (сем Беле даме). Стазе и препреке начињене између дрвећа делују као да су тог дана постављене. Све утегнуто, делује баш сигурно.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању