Аутопревозник Зоран Ракићевић (29), из Санада, једног хладног јануарског поподнева 2009. године отишао је у Сенту да посети пријатеља ког је упознао током одслужења војног рока. Никада се више није вратио својој породици. Зоран Ракићевић поздравио се са својом супругом Јасном и сином Рељом, те ушао у аутобус за Сенту. Када је стигао, Јасни се јавио телефоном и рекао је да се нашао са другом Предрагом Мирковићем (29). Два дана, од тог позива, од Зорана ни трага ни гласа. Ракићевићева супруга отишла је у полицију. На разговор с инспекторима позван је и Предраг Мирковић. Рекао је да су он и Зоран дан провели у шетњи, потом су попили неколико пића у једном кафићу, а онда су им се путеви разишли. Полиција и Ракићевићева породица трагали су за Зораном, а потрази се прикључио и Зоранов отац који је прегледао камион свог сина. Слутио је да се у њему, можда, крије неко опроштајно писмо или траг који би открио истину о нестанку. Пронашао је свеску са белешкама. На једној страници је писало: „Пеђа ми дугује шест и по хиљада евра”.
Наставак можете да прочитате у броју 3083.