Рођена је 1971. у Сиску, Хрватска, у банијској породици Јузбашић. До своје двадесет четврте године живела је у родној Јошавици, где је и започела учитељски позив радом у комбинованом одељењу. Због познатих ратних дешавања 1995. сели се у Београд и наредне четири године ради као учитељица у Основној школи „Мића Стојковић” у Умчарима, општина Гроцка. Данас је Миланка професор разредне наставе и педагошки саветник. Удата је за Сашу Берковића и ради у Основној школи „Филип Вишњић“ у Београду. Звање педагошког саветника стекла је 11. априла 2016, додељено од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Школска управа Београд.
Осим што ради као учитељица, она пише песме и приче за децу и одрасле, белетристичка штива, обавезне и необавезне уџбенике за ниже разреде основне школе. Аутор је, коаутор, рецензент, лектор, коректор и евалуатор више обавезних и необавезних уџбеника и књига. Такође, израђује дидактичке друштвене игре те дизајнира и припрема различите едукативне часописе и рекламне садржаје. Учествовала је у изради неколико заједничких и самосталних ауторских пројеката чији су садржаји намењени деци предшколског и школског узраста.
Аутор је и коаутор бројних контролних вежби са решењима, уџбеничких комплета за српски језик, као и других наставних уџбеника, читанки или лектире за нише разреде основних школа: „Латица по латица“ за учење латинице, „Деца пишу срцем“, „Лепо писање“, „Абецеда природе“… Коаутор је и акредитованог програма који се изводи путем Интернета.
Уредила је три збирке песама својих ученика што чини круну њиховог креативног писања. Освојили су на десетине диплома, признања, похвала и захвалница које су мотивација осталим ученицима да читају и више проводе времена у библиотеци. Осим поезије, њени ученици пишу и прозу. У свакој њеној идеји дете је у центру, па и реализација иде у том смеру. Своју љубав према читању и писању преноси ђацима на часовима српског језика, али и на часовима других предмета на којима су песме и приче честа мотивација за планиране активности. Љубав према језику преноси им и својом збирком кратких едукативних прича о природи са задацима за проверу разумевања текста „Stories under the old oak tree“ („Приче испод старог храста“) издатој у Бриселу.
Тешко је и набројати све што је ова вредна и креативна жена осмислила и урадила. Aутор је либрета за оперу „Седра“ која приказује вековни прогон српског народа и либрета за сценску кантату „Царске двери“ која истиче веру и снагу нашег народа па је и на тај начин оставила деци у наслеђе сегменте из наше историје. Текстописац je песме „Ти можеш све“ намењене деци са посебним потребама коју је компоновала Тања Андријић.
Њене песме су објављене у антологијама песама „Мој отац храни птице“ (приредио Власта Ценић), у Зборнику Змајјовање (зборник радова 12. уметничке колоније „Панонски бисери“, СКОР), у саборнику духовне и родуљубиве пеоезије „Будимо људи попут патријарха“ (приређивач Саша Мићковић), као и приче у збирци „Камен вечности, зборник Кутије љубави“ (приређивач Хелена Химмел).
Њено ангажовање и предатост није проло незапажено, па је током рада добила и бројна признања: Доситејеву повељу; Светосавску награду за постигнуте доприносе у области образовања у Републици Србији;. награду Града Београда – „Деспот Стефан Лазаревић“ из области музике и музичко-сценског стваралаштава за либрето „Царске двери“.
Њена биографија је објављена у Лексикону стваралаца у предуниверзитетском образовању и васпитању, чији је приређивач проф. др Миленко Кундачина.
Пише Сања Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању