ТАМАРА АЛЕКСИЋ КАО КРАЉИЦА МАРИЈА
Удата за војника

Контроверзе које је већ на почетку серија изазвала нису се дотицале младе глумице.

– Право да Вам кажем, нисам још имала времена да сумирам своје утиске о првих пет епизода, камоли да чујем туђе. Чекам да ми се мало смире обавезе па да са кумом Љубом Булајићем одгледам и осталих десет епизода.

Готово да сте једини важан женски лик у серији: како са ове дистанце гледате на оно време без жена у политици, због чега и нема много простора за женске ликове у серији?

– Не бих се сложила. Жене су увек свеприсутне у сваком времену и у свакој сфери, само је питање колико је њихова прича у фокусу. Ово је прича о Александру Карађорђевићу и његовом животу од 1918. до 1934. Сви остали ликови, и мушки и женски, су ту да објасне његову причу. То је био циљ Вука Драшковића док је писао роман, па самим тим и Здравка Шотре док је писао сценарио и режирао серију.

Како Вас је, како то често наглашавате, улога краљице Марије учинила бољим човеком?

– Довољно је само читати о њој и већ сте инспирисани да преиспитате колико ви чините за свет око себе. Од хуманитарног рада до бриге о својој деци, супругу и народу. Она је заиста била Краљица Мајка. Доста сам читала о њој, али и слушала од људи. Посебно од божанственог Власте Велисављевића који ми је препричао два сусрета са њом, кад је био дете. Та емоција са којом је говорио била је довољан показатељ да је она заиста бринула за свој народ. Невероватна жена.

 Колико сте заиста знали о овом периоду наше историје, о династији Карађорђевић и посебно краљици Марији пре него што сте почели да се припремате за улогу?

– На жалост, не оволико детаљно као сада. Имала сам среће да сам после још надоградила знање јер сам снимала филм, са дивним Горданом Матићем, који се бави суђењем атентаторима на краља Александра и Луја Бартуа, тако да сам обухватила и тај период.

 Због овог лика сте бар две нове вештине морали да савладате: да говорите румунски и да возите аутомобил. Како су Вам ишле обуке?

– Часови румунског, часови вожње, фарбање косе, добијање килограма због улоге – све је то мачији кашаљ у односу на часове српског са мојом професорком и лекторком. Знали смо да морамо да прикажемо Маријино постепено учење српског кроз серију, а наћи акценат за неког ко је рођен у Немачкој, школован у Енглеској, па се вратио у Румунију, а са вереником говори на француском… то је било поприлично тешко. Марија није знала српски када су се верили. Тада је одлучила да мора да га научи, јер ‘једна краљица не сме да не говори језик свог народа’, како је тврдила.

 

Пише С. ЈОКАНОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању