Марија Павловић (23) је апсолвенткиња на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду и председница Удружења љубитеља Шпаније. Њена страст према шпанском језику и култури траје већ петнаест година и обухвата музику, плес, кинематографију, гастрономију и путовања. Снови о животу у Шпанији недавно су постали стварност, а Марија својим ангажманом у Удружењу настоји да шпански језик и културу приближи широј популацији у Србији и региону. На званичном Инстаграм налогу @udruzenjeljubiteljаspanije редовно дели занимљивости, личне утиске о животу у Шпанији и аутентична шпанска искуства, инспиришући друге да открију и заљубе се у ову богату културу.
Како је почела ваша љубав према шпанском језику и шта вас је мотивисало да се толико посветите његовом изучавању?
– Моја љубав према шпанском језику је почела веома рано, и то наизглед случајно. У звук језика сам се заљубила на прво слушање захваљујући популарној шпанској серији „Серанови“ („Los Serrano“) уз коју сам заволела шпанске обичаје, културу и гастрономију ове, за мене најлепше земље на свету. Похађање ниже музичке школе и свирање гитаре су додатно продубили моју повезаност са Шпанијом, те открили лепоту неких од најлепших мелодија са југа земље у којима сам из године у годину све више уживала. Када сам пре десет година први пут посетила Барселону, обећала сам себи да ћу једног дана живети у Шпанији. Први сусрет са шпанским тлом је био више него емотиван и бескрајно инспиративан. Нисам могла ни да наслутим да ћу још тада одредити свој каријерни и животни пут.
Учење шпанског језика вас је дефинитивно обликовало, шта сте научили о себи током тог процеса?
– Данас схватам да је сваки корак који сам направила у учењу језика био и корак ка упознаваљу саме себе. Дугогодишњи процес свакодневног учења ме је научио стрпљењу, упорности, храбрости и вери у себе и сопствене могућности. Претворити снове у стварност није лако и не дешава се преко ноћи, али је и те како могуће и може ти променити живот. Сваки тренутак проведен у учењу шпанског језика, сваки разговор са изворним говорницима и свако путовање у Шпанију ме подсећају зашто сам започела овај пут. Петнаест година рада и посвећености ми показује да упорност није само кључ успеха и знања, већ и кључ слободе да живимо живот о којем сањамо.
Ваш пут ка оснивању Удружења љубитеља Шпаније чини се као веома лична и породична прича, која је почела још током студија хиспанистике?
– Удружење љубитеља Шпаније основано је у фебруару 2025. године из жеље да се створи заједница истомишљеника која ће кроз културу и језик делити љубав према овој земљи. Студирање хиспанистике омогућило ми је да своју младу чежњу за шпанском музиком и језиком претворим у простор где људи могу истински да доживе Шпанију. Посебну улогу у овој причи има и моја мама која је и сама велики љубитељ Шпаније и шпанског језика, а у слободно време ужива и у припреми традиционалних шпанских посластица. Њена подршка од самог почетка је била снажан ослонац и неизоставан део целог процеса, како за настанак Удружења, тако и у његовом даљем развоју. Захвална сам јој јер ми је показала да љубав и вера могу бити снажна покретачка сила и што ме је научила да истрајност, рад и посвећеност доносе резултате, али и радост на путу ка остварењу снова. Примарни циљ Удружења је неговање културних мостова између Србије и Шпаније кроз едукацију и заједништво, стварајући осећај припадности за све генерације заљубљеника. Више информација о чланарини и погодностима доступно је на званичном веб-сајту www.udruzenjeljubiteljaspanije.com.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању