Скупштина Црне Горе усвојила је предлог Закона о статусу потомака династије Петровић Његош, чије су предложене измене и допуне прошле године изазвале оштре полемике у црногорској јавности.
Како преносе „Вијести“, из текста Закона, који је усвојен са 40 гласова за, три против и два уздржана, ипак неће бити избрисана формулација „насилна анексија“, која се односи на уједињење Црне Горе и Србије 1918. године, јер је владајући Покрет Европа сад (ПЕС) од тога одустао и фокусирао се на решавање имовинских питања породице принца Николе Петровића Његоша.
За усвајање прописа гласали су посланици власти – ПЕС-а, Нове српске демократије, Демократа, Бошњачке странке, Албанског форума, Албанске алијансе и ЦИВИС-а, као и посланик опозиционе Хрватске грађанске иницијативе Адријан Вуксановић, док су против били представници опозиционе Демократске народне партије, а уздржана су била два посланика Социјалистичке народне партије.
У сали за време гласања нису били присутни посланици најјаче опозиционе странке, Демократске партије социјалиста, за чије власти је, 2011. године, усвојена и прва верзија закона са спорним термином „насилна анексија“, као ни Европског савеза.
Председник Скупштине Андрија Мандић је изјавио да се усвајањем Закона отвара пут да се имовина врати и неким другим породицама и верским организацијама, као што су Српска православна црква, династија Карађорђевић и породица Зубер.
Кад је реч о породици Зубер, на њиховом сајту пише да им је држава Црна Гора дужна 67,5 милиона евра за национализовану имовини и предузећа бродовласника и банкара Лала Зубера и Анастасије Греговић, извршену од стране комунистичких власти после Другог светског рата. Црна Гора је директни корисник тих национализованих добара, што укључује шест историјских палата, 25 грађевина у центру старог града Улциња, зграду „Кућа Зубера” на Цетињу, више од 70.000 метара квадратних терена и паркова у Котору, Будви, Петровцу, Цетињу и Улцињу, 22 преостала брода поморске компаније „Зетска пловидба“ и два велика национализована предузећа (поморска компанија „Зетска пловидба“ и „Српско-албанска банка“).
Ова процена односи се на имовину чија су власничка документа још увек у поседу породице и обрачуната је на њену штету. Остала имовина, чија је одговарајућа власничка документа претходни режим намерно уништио, није могла бити укључена у обрачун дуга, пише на сајту породице Зубер.
У тексту Закона о статусу потомака династије Петровић Његош Србија се не именује изричито, али се под такозваном „анексијом“ из 1918. године подразумева уједињење Црне Горе са Србијом после Првог светског рата.
Владајући Покрет Европа сад (ПЕС) предао је 20. априла у скупштинску процедуру нови предлог измена Закона о статусу потомака династије Петровић Његош, којим се не предлаже уклањање речи „насилне“ у формулацији о анексији државе из 1918. године – што је било предвиђено првом верзијом документа, а на шта је део јавности оштро протестовао.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању