Ukrajina – Rusija: predizborne ratne igre

Da li je Petro Porošenko pokušajem da internacionalizuje incident koji se 25. novembra desio u Azovskom moru i uvođenjem ratnog stanja gotovo na trećini teritorije Ukrajine „pucao sebi u nogu“ pred početak kampanje za predsedničke izbore, koji će se u ovoj bivšoj sovjetskoj republici održati 31. marta sledeće godine? Sva je prilika da jeste.

Na stranu, da li su tri ukrajinska ratna broda bila u ukrajinskim ili ruskim vodama, tek Rusi su pripucali, zaplenili brodove i zarobili 24 ukrajinska mornara, odmah im odredivši dvomesečni pritvor. I nemaju nameru da ih puste, niti da vrate brodove, bar ne na Porošenkov zahtev, koji ukrajinski predsednik nije mogao lično, u telefonskom razgovoru, ni da uputi ruskom kolegi jer je ovaj „imao preča posla, nego da se bavi incidentom u Kerčkom prolazu“. Kada je Vladimir Putin našao pet minuta da porazmisli o tome što se desilo u krimskim vodama, poručio je, kolokvijalno prevedeno, da Porošenko drami jer mu drama treba za unutrašnje potrebe, za dobijanje drugog predsedničkog mandata.

Pre izbijanja ove krize sa Moskvom, pozivajući se na istraživanja relevantnih ukrajinskih institucija, nedeljnik „Kijev Post“ je objavio da 50 odsto anketiranih za Porošenka ne bi glasili ni pod kakvim okolnostima, dok samo 10 odsto nema dilemu da je Petro zaslužio još jedan petogodišnji predsednički mandat. Mršavi rezultati u poređenju sa činjenicom da je Porošenko na vlast došao u proleće 2014. godine pobedivši svoje kandidate već u prvom krugu sa 54 odsto osvojenih glasova. Zvao je ukrajinski predsednik nemačku kancelarku pozivao preko nemačkog „Bilda“ da NATO pošalje dodatne trupe u Crno more i premesti ih u Azovsko, Merkelova mu je poručila da ne zateže stvar, kao i da se ona protivi uvođenju dodatnih sankcija Rusiji, a NATO da je taj savez ove godine intenzivno prisutan u moru na koje osim Ukrajine, Rusije i Gruzije, izlaze i NATO članice Turska, Rumunija i Bugarska. NATO brodovi su ove godini već 120 dana patrolirali Crnim morem ili na njemu imali vežbe, a za celu prošlu godinu takve poslove na istom moru obavljali su samo 80 dana.

Američki predsednik Tramp se ljutnuo i zapretio da on može i da otkaže već dogovoreni susret sa Putinom u Buenos Ajresu. I otkazao ga, jednim tvitom. Donald je zaista nepredvidiv. Dok se ostali inate, ili u stvari, zaokupljeni svojim unutrašnjim problemima, okreću glavu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zabrinut razvojem situacije, posebno kada je reč o mogućem zatvaranju Bosforskog moreuza, pokušava da izgladi stvar. Njemu su se i Porošenko i Putin javili na telefon.

Činjenica je da je zategnutim odnosima Kijeva i Moskve u ovom veku kumovao Zapad. Na talasima antiruskih, odnosno pro-briselskih demonstracija je biznismen Porošenko, koga u domovini zovu „kralj čokolade“ i čije je bogatsvo 2014. „Forbs“ procenio na milijardu i trista miliona dolara, i došao na vlast. Ruska Federacija je već bila Krim prisajedinila, a Porošenko je ubrzo potpisao Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa EU, nudeći Ukrajinu kao još jednu pticu u jatu NATO jastrebova. Ispostavilo se da je nada da će Ukrajina krupnim koracima stići do stolica u Briselu, gde je sedište i EU i NATO, bila nerealna. Nije da Brisel nije zagorčao život Rusima zbog građanskog rata u Ukrajini i aneksije Krima, pre svega ekonomskim sankcijama koje su uvele EU i od leta 2014. do ovog jula stalno ih i produžavale i pojačavale (poslednje šestomesečno produživanje ističe krajem decembra), ali ni Unija nije prosperirala zbog toga. Nedavno je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov rekao da su procene da je EU zbog odluke o sankcijama imala štetu od bar sto milijardi evra.

Možda je Porošenko i u pravu kad kaže da je Putinova želja da obnovi Rusko carstvo. Ako je i tako, ostvarenje te želje je na dugom štapu. Ukrajinu boli Krim, a on faktički neće biti deo te velike evropske države sa više od četrdeset pet miliona stanovnika, dok se Vladimir Putin u Rusiji pita. On jednostavno nije ni Gorbačov, a ponajmanje Jeljcin. Sviđalo im se to ili ne, Porošenko i Ukrajina sa tim moraju da žive. Kao uostalom i ceo svet.

Nastavak pročitajte u broju 3123.