Украјина – Русија: предизборне ратне игре

Да ли је Петро Порошенко покушајем да интернационализује инцидент који се 25. новембра десио у Азовском мору и увођењем ратног стања готово на трећини територије Украјине „пуцао себи у ногу“ пред почетак кампање за председничке изборе, који ће се у овој бившој совјетској републици одржати 31. марта следеће године? Сва је прилика да јесте.

На страну, да ли су три украјинска ратна брода била у украјинским или руским водама, тек Руси су припуцали, запленили бродове и заробили 24 украјинска морнара, одмах им одредивши двомесечни притвор. И немају намеру да их пусте, нити да врате бродове, бар не на Порошенков захтев, који украјински председник није могао лично, у телефонском разговору, ни да упути руском колеги јер је овај „имао преча посла, него да се бави инцидентом у Керчком пролазу“. Када је Владимир Путин нашао пет минута да поразмисли о томе што се десило у кримским водама, поручио је, колоквијално преведено, да Порошенко драми јер му драма треба за унутрашње потребе, за добијање другог председничког мандата.

Пре избијања ове кризе са Москвом, позивајући се на истраживања релевантних украјинских институција, недељник „Кијев Пост“ је објавио да 50 одсто анкетираних за Порошенка не би гласили ни под каквим околностима, док само 10 одсто нема дилему да је Петро заслужио још један петогодишњи председнички мандат. Мршави резултати у поређењу са чињеницом да је Порошенко на власт дошао у пролеће 2014. године победивши своје кандидате већ у првом кругу са 54 одсто освојених гласова. Звао је украјински председник немачку канцеларку позивао преко немачког „Билда“ да НАТО пошаље додатне трупе у Црно море и премести их у Азовско, Меркелова му је поручила да не затеже ствар, као и да се она противи увођењу додатних санкција Русији, а НАТО да је тај савез ове године интензивно присутан у мору на које осим Украјине, Русије и Грузије, излазе и НАТО чланице Турска, Румунија и Бугарска. НАТО бродови су ове години већ 120 дана патролирали Црним морем или на њему имали вежбе, а за целу прошлу годину такве послове на истом мору обављали су само 80 дана.

Амерички председник Трамп се љутнуо и запретио да он може и да откаже већ договорени сусрет са Путином у Буенос Ајресу. И отказао га, једним твитом. Доналд је заиста непредвидив. Док се остали инате, или у ствари, заокупљени својим унутрашњим проблемима, окрећу главу, турски председник Реџеп Тајип Ердоган забринут развојем ситуације, посебно када је реч о могућем затварању Босфорског мореуза, покушава да изглади ствар. Њему су се и Порошенко и Путин јавили на телефон.

Чињеница је да је затегнутим односима Кијева и Москве у овом веку кумовао Запад. На таласима антируских, односно про-бриселских демонстрација је бизнисмен Порошенко, кога у домовини зову „краљ чоколаде“ и чије је богатсво 2014. „Форбс“ проценио на милијарду и триста милиона долара, и дошао на власт. Руска Федерација је већ била Крим присајединила, а Порошенко је убрзо потписао Споразум о придруживању и стабилизацији са ЕУ, нудећи Украјину као још једну птицу у јату НАТО јастребова. Испоставило се да је нада да ће Украјина крупним корацима стићи до столица у Бриселу, где је седиште и ЕУ и НАТО, била нереална. Није да Брисел није загорчао живот Русима због грађанског рата у Украјини и анексије Крима, пре свега економским санкцијама које су увеле ЕУ и од лета 2014. до овог јула стално их и продужавале и појачавале (последње шестомесечно продуживање истиче крајем децембра), али ни Унија није просперирала због тога. Недавно је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров рекао да су процене да је ЕУ због одлуке о санкцијама имала штету од бар сто милијарди евра.

Можда је Порошенко и у праву кад каже да је Путинова жеља да обнови Руско царство. Ако је и тако, остварење те жеље је на дугом штапу. Украјину боли Крим, а он фактички неће бити део те велике европске државе са више од четрдесет пет милиона становника, док се Владимир Путин у Русији пита. Он једноставно није ни Горбачов, а понајмање Јељцин. Свиђало им се то или не, Порошенко и Украјина са тим морају да живе. Као уосталом и цео свет.

Наставак прочитајте у броју 3123.