Јапанска империјална армија у Кини предала се 3. септембра, датум који се у Пекингу слави као прва победа над страном инвазијом у модерној националној историји. Председник НР Кине и њене Комунистичке партије (КПК) Си Ђинпинг истакао је да је њоме у потпуности разбијена шема јапанског милитаризма о поробљавању Кине, обновљен статус Кине као велике силе у свету и створени „светли изгледи за обнову кинеске нације“.
Према председнику Сију, од самог почетка Рат отпора кинеског народа јапанској агресији имао је огроман значај за очување цивилизације и мира широм света и био неодвојиви део светског антифашистичког рата. То ће ући у историју кинеске нације, као и у историју борбе човечанства за правду, поручио је Си.
Отпор кинеског народа почео је инцидентом 18. септембра 1931. Тада су јапанске снаге, стациониране после рата с Русијом (1898–1905) на североистоку Кине, разориле део железнице у провинцији Лиаонинг. Лажно је за то оптужена кинеска војска, а инцидент је искоришћен као изговор за бомбардовање града Шенјанга (некадашњи Мукден).
Затим, 7. јула 1937, инцидент на мосту Лугоу (или мосту Марка Пола) у предграђу Пекинга изазвао је народно противљење јапанској агресији. Кина је претворена у главно источно бојно поље Другог светског рата.
Ови догађаји су низ година претходили инвазији нацистичке Немачке на Пољску 1939, која се у традиционалним западним наративима углавном наводи као почетак Другог светског рата. Но, сукоби војске Кине и Јапана, по неким, чак и европским историчарима, указују да је Други светски рат „почео у Азији“.
Рана Митер, британски историчар и аутор књиге „Заборављени савезник: Други светски рат у Кини“, коју су 2013. “Фајненшл тајмс” и “Економист” прогласили књигом године, наводи да је „период од 1937. до 1939. један од најважнијих у кинеском војном отпору“.
По Митеру, 1938. дошло је до веома важне прекретнице у којој би се Кина можда предала Јапанцима и склопила неку врсту договора, али то би значило да би читав рат текао другачије. Јапан би, у суштини, Кину доживљавао као колонију, а његов фокус био би и на тоталном нападу на Совјетски Савез, Југоисточну Азију или чак британску Индију, приметио је историчар. „Из тог разлога, рат у Кини има заиста глобални значај, али о њему још увек мало људи зна.“
Слично томе, док су многи Европљани упознати с бомбашким нападима у Лондону – масовним ваздушним нападима које су Немци изводили од 1940. до 1941 – мало је људи ван НР Кине чуло за паралелно јапанско бомбардовање Чонгћинга, привременог главног града Кине у рату, и оближњих места, а које је трајало од 1938. до 1944, рекао је Митер.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању