Uloga radio-amatera tokom NATO bombardovanja: ne duže od sedam sekundi

Članovi Kluba radio-amatera Novi Beograd prisetili su se tih strašnih dana i podsetili javnost da su tokom NATO agresije radio-amateri poslali na hiljade poruka i upozorenja. Zašto razgovori nisu smeli da traju duže od sedam sekundi?

Spadaju među one o kojima se piše i priča samo kada nekim povodom stignu u žižu interesovanja. Tako je i ovih dana kada su obeležili dvadesetogodišnjicu NATO agresije na našu zemlju. Iako im je uloga u tim strašnim danima bila nemerljiva, čini se da opet nisu dobili medijsku pažnju, ali ni pažnju javnosti kakvu zaslužuju. Jer, uspostavljanjem ratne radio-mreže za opasnost, radio- amateri su uzeli aktivno i direktno učešće u odbrani zemlje. Ta radio-mreža za opasnost pokrenuta je 23. marta 1999. godine, dan pre nego su na SR Jugoslaviju pale prve bombe. Dežurajući 24 sata dnevno, bez pauze, oko dve hiljade radio-amatera neprekidno je radilo do kraja agresije. Kako su nedavno saopštili iz Saveza radio-amatera Srbije, „Jugoslovenskim radio-amaterima u tih paklenih 78 dana podršku su davali radio-amateri iz zemalja okruženja, ali i iz Italije i drugih zemalja Evrope. Radio-amateri su imali značajnu ulogu prenoseći stotine hilja-da informacija sa terena, a najviše o naletima i udarima NATO avijacije i krstarećih raketa, o bespilotnim letelicama, helikopterima, i drugim podacima.

Nastavak pročitajte u broju 3141.