Чланови Клуба радио-аматера Нови Београд присетили су се тих страшних дана и подсетили јавност да су током НАТО агресије радио-аматери послали на хиљаде порука и упозорења. Зашто разговори нису смели да трају дуже од седам секунди?
Спадају међу оне о којима се пише и прича само када неким поводом стигну у жижу интересовања. Тако је и ових дана када су обележили двадесетогодишњицу НАТО агресије на нашу земљу. Иако им је улога у тим страшним данима била немерљива, чини се да опет нису добили медијску пажњу, али ни пажњу јавности какву заслужују. Јер, успостављањем ратне радио-мреже за опасност, радио- аматери су узели активно и директно учешће у одбрани земље. Та радио-мрежа за опасност покренута је 23. марта 1999. године, дан пре него су на СР Југославију пале прве бомбе. Дежурајући 24 сата дневно, без паузе, око две хиљаде радио-аматера непрекидно је радило до краја агресије. Како су недавно саопштили из Савеза радио-аматера Србије, „Југословенским радио-аматерима у тих паклених 78 дана подршку су давали радио-аматери из земаља окружења, али и из Италије и других земаља Европе. Радио-аматери су имали значајну улогу преносећи стотине хиља-да информација са терена, а највише о налетима и ударима НАТО авијације и крстарећих ракета, о беспилотним летелицама, хеликоптерима, и другим подацима.
Наставак прочитајте у броју 3141.