Уметничка Mека Eвропе: Cрби, великани берлинске опере

У главном граду Немачке живи око тридесет хиљада наших људи, а међу њима много успешних музичара. Представљамо вам Жарка Булајића, диригента, Снежану Нену Брзаковић, оперску певачицу и професорку, Јелену Банковић, њену ученицу, и многе друге талентоване људе са наших простора, који граде европску и светску славу

Берлин је данас уметничка Мека. Од времена нациста па до пада Берлинског зида град је био затворен и мртав за праву уметност. Тек од деведесетих година почео је да се уздиже. Током последњих 16 година постао је Мека за уметност и умет-нике. И, није само важан за немачку уметност, већ у њега долазе многи млади ствараоци из иностранства. Ту проналазе плодно тле за рад, имају добре услове.”Ово је својевремено изјавио про-фесор др Јоахим Сарторуис, дугого-дишњи директор Берлинског фес-тивала на коме су заступљене све уметности, осим филмске. Када је посетио Београд, професор Сарто-руис је подсетио Београђане да су у Берлину своје место нашли и многи српски уметници. – Срби су великани Берлинске државне опере – изјавио је Јоахим Сарторуис.Око стотину наших људи стекло је у немачкој престоници афирмацију врсних извођача озбиљне музике, оперских певача, диригената и про-фесора.Међу првима се педесетих годи-на прошлог века истакао диригент Младен Гутеша, који је наступао под псеудонимима Боби Гутесха, Герт Бауер, Сони Стефен и Крис Халмон. У Берлину је 1955. године Гутеша био аранжер Јужнонемачког радија код диригента Ервина Лена и диригент, продуцент; компози-тор музике за филм, ТВ, радио и грамофонске плоче. Седамдесетих година прошлог века био је диригент Симфонијског оркестра Радио Штутгарта.

Наставак прочитајте у броју 3184.