Крајем прошле године је у масовну употребу пуштен програм генеративне вештачке интелигенције који је у стању да изврши наредбе попут цртања пса као што би га нацртала карикатуристкиња Сара Андерсен, или нимфе на начин на који би то учинила илустраторка Карла Ортиз. Сада су уметници огорчени вештачком интелигенцијом (АI) која у секунди копира стилове за чији развој су утошили године свог живота.
Такви радови вештачке интелигенције израђују се без сагласности аутора, обавештења о томе чији је стил копиран или накнаде оригиналном уметнику. Зато су у у јануару уметници, укључујући Андерсен и Ортиз, поднеле колективну тужбу суду у Сан Франциску против три модела вештачке инелигенција за генерисање слика на темељу уметничких дела пронађених на интернету.
Када је први пут видела цртеж вештачке интелигенције који је копирао стил њеног стрипа „Фенгс“ (Fangs), Сара Андерсен огорчено је реаговала на Твитеру и коментар је постао виралан, па су други огорчени уметници допрли до ње са својим искуствима. Поделили су приче о изгубљеним пословима због генеративне вештачке интелигенције.
Уметници се надају да ће њихова тужба довести до правног преседана који уређује генеративне програме који копирају стилове уметника. Желе да креатори вештачке интелигенције обезбеде дозволе за креирање радова који се користе у програмима. Такође, желе и одговарајаћу надокнаду, која би могла да буде у облику лиценце. Није у реду да уметници „добију неколико центи док компанија добија милионе долара“, каже Ортиз, која ради и за Марвел Студио.
У тужби се наводи да је дизајнер видео-игрица Џејсон Ален прошле године у августу победио на такмичењу Колорадо Стејт Фер с „уметничким“ делом створеним помоћу Midjourney-a, програма вештачке интелигенције који претвара редове текста у хиперреалистичну графику.
– Уметност је мртва, стари. Готово је. Вештачка интелигенција је победила. Људи су изгубили – рекао је Ален за „Њујорк тајмс“.
Музеј Моритез у Хагу изазвао је контроверзу излагањем слике генерисане вештачком интелигенцијом инспирисане Вермеровом „Девојком с бисерном минђушом“. Иначе, овај уметник је стварао у 17. веку а на изложби одржаној у марту ове године су своје место нашле чак 3.482 „Девојке с бисерном минђушом“ рађене у различитим техникама па чак слагане од Лего коцкица. У међувремену је и Балет Сан Франциска изазвао пометњу користећи Midjourney за генерисање илустрација коришћених у промотивном материјалу за представу „Крцко Орашчић“, што је згрануло посетиоце ове традиционалне културне институције.
– Ово је све природна последица тога што је нешто једноставно, јефтино и доступно – каже Андерсен и додаје: – Наравно да ће да користе ту опцију, чак и ако није етички.
Пише М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању