У сусрет Светском дану избеглица, који је 20. јуна, Представништво Агенције Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) у Србији обележило је на свечаности у Музеју примењене уметности три значајне годишњице – пола века рада УНХЦР у Србији, 75 година Конвенције о статусу избеглица и шест и по деценија Конвенције о смањењу броја лица без држављанства.
Након Другог светског рата, државе су се сагласиле да свако ко је приморан да напусти своју земљу због оружаних сукоба или страха од прогона има право да потражи безбедност и поново изгради свој живот у другој земљи. Ово универзално обећање преточено је у Конвенцију о статусу избеглица из 1951, захваљујући којој су у протеклих 75 година спашени милиони живота широм света. Децениију касније, 1961. државе су се обавезале да заједнички раде како би искорениле апатридију и спречиле њено настајање у будућности.
Током своје пет деценија дуге историје, УНХЦР у СФР Југославији, а затим и у Србији сарађивао је и подржавао институције, организације цивилног друштва, као и избеглице, интерно расељене и апатриде са циљем да се омогући и унапреди уживање права која су гарантована међународним инструментима, али и националним законодавством.
„Обећање дато Конвенцијом о статусу избеглица наставићемо да испуњавамо све док сви не буду безбедни. Право на безбедност и заштиту тиче се свих нас. Ко од нас може са сигурношћу да каже да нама или онима које волимо оно никада неће бити потребно? У тренутку када је присилно расељавање на готово рекордном нивоу, а право на тражење заштите под све већим притиском, значај ове Конвенције већи је него икада. За готово 42 милиона избеглица широм света, представља разлику између очаја и наде, а некад и живота и смрти ”, истакао је Суфијан Ађали, шеф Представништва УНХЦР у Србији, и додао: „Подједнако је важна Конвенција о смањењу броја лица без држављанства. Имати држављанство значи имати заштиту државе. Кључно је за уживање права, а некад може бити пресудно и спасити живот, нарочито у кризним ситуацијама. Желим да изразим дубоку захвалност Републици Србији на томе што је ратификовала и спроводи ове важне конвенције.“
Кроз деценије, фокус подршке УНХЦР мењао се у складу са светским и регионалним кризама – од присилно расељених из Румуније и Албаније седамдесетих и осамдесетих година, преко избеглица из бивше Југославије и интерно расељених особа, до избеглица из земаља Азије, Африке, као и Европе.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић оценио је да је УНХЦР током претходних пола века био поуздан и посвећен партнер Републике Србије у заштити избеглица, тражилаца азила и лица у ризику од апатридије, истичући да Министарство унутрашњих послова и представништво ове важне агенције УН у Србији, готово две деценије успешно сарађују на унапређењу система азила и заштите у складу са међународним стандардима и најбољим праксама.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању