Усхићене туристе чека велико изненађење када из Каира, главног града Египта, крену ка пирамидама. –Па оне уопште нису у пустињи – прва је реченица коју изусте када им се у свој својој величини први пут укажу пред очима. Налазе су у Гизи, трећем по величини граду у земљи, али и Гиза је готово спојена са Каиром, као Нови Београд са старим делом наше престонице. После првог шока питамо наше домаћине о чему се ту ради? Објашњавају нам да се слике пирамида из Египта шаљу, углавном, са једне стране, па изгледа као да су оне у дубокој пустињи. Истина је да су са три стране окружене градом који је хаотично почео да се шири, посебно након револуције од пре седам година, и сада се прве зграде и аутопут налазе на двеста, триста метара од пирамида, а од чувене џиновске камене скулптуре Сфинге дели их још мање. Сада се доносе закони да нема више градње у близини, али џаба им је све то, изглед гробља на којима су сахрањивани легендарни фараони, краљеви и краљице заувек је промењен. Готово до самог подножја пирамида данас долазе градски и туристички аутобуси, метро и такси возила, па су оне постале веома приступачно светско чудо. Није никаква авантура доћи до њих. Друго изненађење је што је туриста било веома мало крајем новембра. Није летња туристичка сезона, али ово је било право време да у кошуљама и мајицама кратких рукава шетамо по ископинама. Ипак, нигде није било великих гужви, што је донело једну лошу и једну добру ствар. Лоша је што су пустињски продавци сувенира због осетно мањег броја туриста након Револуције постали агресивнији, и на све начине покушавају да надокнаде тај губитак. Понудиће вам робу, па тужну причу, па искрену исповест да вам нешто продају и то наплате десет до двадесет пута скупље него што јесте. Исто важи и за власнике камила и коња који са својим животињама галопом дотрчавају ка месту где се искрцала нова група туриста. Само што не поломе ноге јадним животињама да би први понудили фотографисање за дражесну успомену из Египта.