Unutar Keopsove piramide

Ushićene turiste čeka veliko iznenađenje kada iz Kaira, glavnog grada Egipta, krenu ka piramidama. –Pa one uopšte nisu u pustinji – prva je rečenica koju izuste kada im se u svoj svojoj veličini prvi put ukažu pred očima. Nalaze su u Gizi, trećem po veličini gradu u zemlji, ali i Giza je gotovo spojena sa Kairom, kao Novi Beograd sa starim delom naše prestonice. Posle prvog šoka pitamo naše domaćine o čemu se tu radi? Objašnjavaju nam da se slike piramida iz Egipta šalju, uglavnom, sa jedne strane, pa izgleda kao da su one u dubokoj pustinji. Istina je da su sa tri strane okružene gradom koji je haotično počeo da se širi, posebno nakon revolucije od pre sedam godina, i sada se prve zgrade i autoput nalaze na dvesta, trista metara od piramida, a od čuvene džinovske kamene skulpture Sfinge deli ih još manje. Sada se donose zakoni da nema više gradnje u blizini, ali džaba im je sve to, izgled groblja na kojima su sahranjivani legendarni faraoni, kraljevi i kraljice zauvek je promenjen. Gotovo do samog podnožja piramida danas dolaze gradski i turistički autobusi, metro i taksi vozila, pa su one postale veoma pristupačno svetsko čudo. Nije nikakva avantura doći do njih. Drugo iznenađenje je što je turista bilo veoma malo krajem novembra. Nije letnja turistička sezona, ali ovo je bilo pravo vreme da u košuljama i majicama kratkih rukava šetamo po iskopinama. Ipak, nigde nije bilo velikih gužvi, što je donelo jednu lošu i jednu dobru stvar. Loša je što su pustinjski prodavci suvenira zbog osetno manjeg broja turista nakon Revolucije postali agresivniji, i na sve načine pokušavaju da nadoknade taj gubitak. Ponudiće vam robu, pa tužnu priču, pa iskrenu ispovest da vam nešto prodaju i to naplate deset do dvadeset puta skuplje nego što jeste. Isto važi i za vlasnike kamila i konja koji sa svojim životinjama galopom dotrčavaju ka mestu gde se iskrcala nova grupa turista. Samo što ne polome noge jadnim životinjama da bi prvi ponudili fotografisanje za dražesnu uspomenu iz Egipta.