Филмски фестивал у Кану се, изгледа, враћа у форму након неколико чудних година које су појеле пандемија корона вируса и штрајк холивудских сценариста. Прошлогодишњи каснији успех филмова које је одабрао Тијери Фремо (“Анора” је девет месеци после Палме добила Оскара) доказују да он зна знање, али и да је Кан и даље најважнија светска одскочна даска за озбиљне филмове с потенцијалом за биоскопски успех, за нова дела аутора тешке категорије као што су Вес Андерсон, Ари Астер, Кели Рајхаrт и Ричард Линклејтер, који ће сви премијерно приказати своје филмове на канској Кроазети овог маја. И више него икада, чини се, да је Фремо бируцкао и филмове у којима играју звезде како ни гламур не би изостао на овом летовалишту Азурне обале.
У главној конкуренцији је, рецимо, Андерсонов филм препун звезда „Феничански план“: у њему су Бенисио дел Торо, Мајкл Сера, Том Хенкс, Бенедикт Камбербеч и Скарлет Јохансон. Он ће се такмичити за Златну палму против вестерн-хорора „Едингтон“ Арија Астера, у коме глуме Хоакин Феникс, Ема Стоун и Педро Паскал. Млади британски глумац Џош О’Конор има главне улоге у два филма у конкуренцији: у америчком филму Кели Рајхарт „Мозак операције“, смештеном у време Вијетнамског рата, и у хомосексуалној романси „Историја звука“ јужноафричког редитеља Оливера Хермануса.
Редитељ филма „Пре свитања“ Ричард Линклејтер други пут ове године учествује на неком великом фестивалу – са „Плавим месецом“, биографском причом о бродвејском композитору Лоренцу Харту, био је на Берлинском фестивалу у фебруару, а сада у Кан долази са филмом „Нови талас“, који говори о снимању Годаровог класика „До последњег даха“.
За Златну палму такмичиће се и „Сентиментална вредност“ угледног норвешког редитеља Јоакима Триера, затим ирански дисидент Џафар Панахи са филмом „Једна једноставна несрећа“, као и утицајна белгијска браћа Жан-Пјер и Лик Дарден са филмом „Младе мајке“ чији сваки филм завршава у Кану већ деценијама.
Ове године, у селекцији „Известан поглед“ (незвaнично друга по значају у Кану) биће приказан и редитељски деби глумице Скарлет Јохансон – филм „Еленор Велика“, као и драма „Сувозач“ британског редитеља-дебитанта Харија Лајтана, са Александером Скарсгардом и Харијем Мелингом, најпознатијим по улози Дадлија Дарслија у филмовима о Харију Потеру. „Малишан“, још једна драма коју потписује глумац у улози редитеља Харис Дикинсон (знамо га као партнера Никол Кидман из “Пожуде”) такође има премијеру у овом програму.
Седамдесет осмо издање фестивала приказаће и први нигеријски филм у званичној селекцији: дебитантски играни филм британско-нигеријског редитеља Акиноле Дејвиса Млађег „Сенка мог оца“, причу о два млада брата на дан бурних председничких избора у Нигерији 1993.
Том Круз ће прошетати црвеним тепихом у Кану како би промовисао “Коначни обрачун”, најновији наставак серијала „Немогућа мисија“ Кристофера Макворија, који ће бити приказан ван конкуренције.
Руски редитељ Кирил Серебреников биће у Кану другу годину заредом, сада са делом „Нестанак Јозефа Менгелеа“, о озлоглашеном нацистичком лекару из Аушвица. Турско-немачки редитељ Фатих Акин, чији је филм „Главом кроз зид“ био велики хит пре двадесет година, а чија је готово сва остварења имала прилику да види и наша публика, премијерно ће приказати филм о одрастању током Другог светског рата – „Амрум“, заснован на детињству сценаристе те dраме Харка Бома.
Иако првобитно није био најављен на првој конференцији за штампу, селектор Фремо је касније тог дана потврдио да ће филм америчког редитеља Спајка Лија „Између неба и земље“ са Дензелом Вашингтоном, нова верзија старог криминалистичког трилера Акире Куросаве, такође бити приказан ван конкуренције.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању