Време је полагања пријемних испита за упис на факултете. Међу најпопуларнијим и најчешће бираним државним факултетима је Факултет организационих наука (ФОН), који већ годинама уназад држи високо прво место. Средњошколци бирају ФОН и то није чудно, јер се високе плате смеше свима који се професионално баве информационим технологијама (ИТ). Али, шта је са осталима? Да ли ће са стеченом дипломом радити у струци, или ће морати да се прихвате других послова како би имали какву-такву плату?
Вечита је дилема да ли је исплативије и садржајније студирати државни или приватни факултет. Да ова одлука није лака говоре два податка. Први, да у прошлој години од тридесет и једног, колико у свом саставу броји Универзитет у Београду само четири факултета су успела да у првом уписном року попуне сва места. Ове године ситуација је, изгледа још гора. И други, да приватни факултети имају све више уписаних студената по години. На листи уопштено најпопуларнијих факултета налазе се Електротехнички, затим и Архитектонски, упркос томе што има највишу уписнину за оне који не добију буџетска места. Следе Медицински и Стоматолошки. Популарна је и психологија. Прошле године је на Филозофском факултету на Одсеку за психологију било преко 500 пријављених студената на тадашњих 116 места. Факултет политичких наука (ФПН) није високо котиран на листи тражених, али Смер за међународне односе и Новинарски, оба ФПН – јесу. Правни и Економски и даље држе високу уписну квоту и велики број матураната се одлучује и за ове високообразовне установе јер дају широке могућности запослења.
Многи млади немају јасно одређен каријерни циљ, већ се оријентишу према томе из којих су предмета у средњој школи били најбољи, из природних или друштвених, или гледају где имају највеће шансе да прођу. Ипак, питање свих питања је да ли је само образовање довољно за каснији рад у струци или ће многи морати да се након стицања дипломе одлуче за неке друге, можда сличне професије, или чак и да се преквалификују.
Да ли је боље одлучити се за приватни факултет или ићи на државни, које су разлике, какве су предности или мане једних и других, честа су тема и дилема међу будућим бруцошима. Јединствен одговор не постоји, али постоји неколико смерница које не треба занемарити. Државни факултети су углавном први избор будућих студената, али и њихових родитеља, најпре зато што су бесплатни или су школарине ниже. Оно у чему државни факултети посустају јесте могућност да се мисао студента слободно и креативније развија. План и програм рада на многим друштвеним факултетима није годинама мењан, те у том смислу и поједини предмети губе на занимљивости. Саговорник „Илустроване Политике“ и студент једног државног факултета пожалио се на неажурност појединих сарадника у настави.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању