Стрес инконтиненција, која је све чешћи проблем данашњице, нарочито се јавља код жена зрелије доби, у периоду менопаузе, и то оних које су имале више порођаја или које су имале теже порођаје. Јавља се као последица слабости и попуштања лигамената мале карлице а статистика каже да је заступљена у око 18-22 одсто популације жена које имају генетску предиспозицију ка олакшаном попуштању лигамената, фасција и мишића које држе гинеколошке органе на својим анатомским местима.
Овај проблем никако не треба олако схватити и третирати га краткотрајно. Он захтева пажљиво и дуготрајно лечење, каже др Милош Радовић, експерт за урогениталну и вагиналну хирургију, начелник дневне болнице Клинике за гинекологију и акушерство КЦС, који овај проблем код пацијенткиња лечи већ две деценије и има огромно искуство, па смо са њим разговарали управо о третирању уринарне стрес инконтиненције.
– Лечење инконтиненције подразумева промене у животним навикама и то – смањење телесне тежине и престанак пушења. Затим, потребно је радити редовно вежбе за јачање мишића карличног дна, такозване Кегелове вежбе и ова активност подразумева мотивацију и упорност. Препоручује се медикаментозно лечење, затим булкинг агенси, класично оперативно лечење, ласерски третмани и оперативни минимално инвазивни третман трачицама (ТОТ-ТВТ). На основу искуства не саветујемо електростимулацију нити радиоталасе, јер они нису код пацијенаткиња у пракси показали жељене резултате и не треба губити време са овим третманима. То је корисно да знају и колеге, али и пацијенти јер то нису опције за лечење. Оно што се показало као ефикасно јесте третман ласером а још су корисније, и користе се као најјаче оружје, управо апликације субуретралних ТОТ трачица, или како се још називају субуретрални слинг.
Постоје и биљни лекови, фармацеутски лекови и то су званични кораци за лечење. Да ли овај здравствени проблем спада у хронично стање?
– Треба нагласити и то, када је лечење у питању, жене неретко мисле да је довољно да неколико недеља пију прописане лекове и да ће проблеми да нестану. Нажалост, урогентна или стрес инконтиненција, спада у хронична стања. Недисциплинованост када су терапије и вежбе у питању је честа. Госпођа Мајца је из Љубљане долазила код мене на лечење овог проблема, и две и по године је наша борба трајала и све од ових метода смо пробали, али је хирургија решила око 80 одсто овог проблема. То је класика за хронична обољења, посебно када су у питању пацијенткиње у годинама.
Невољно испуштање урина чак и приликом прехладе – односно кијања и кашљања, или најмањег физичког напора утиче на психу жене?
– То им ствара осећај инфериорности, стида, стално проверавају на месту где седе да се није догодило невољно отицање. Инконтиненција спутава жену и битно нарушава њен свакодневни живот. И поред овако великог проблема, о њему се ретко прича, и много више ћути, нарочито у мањим срединама. Најчешћи поремећај проистиче из поремећаја анатомског положаја функције бешике и уретре.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању