Уринарне инфекције су запаљенске промене у различитим деловима уринарних путева и најчешће се дешавају у летњем периоду, а ако се не лече, лако постају хроничне па их неретко вучемо и у хладним зимским данима. О узроцима упала, симптомима, о значају уноса воде, чајева али и о начину лечења ових проблема, разговарали смо са проф. др Зораном Ковачевићем, нефрологом
Уринарне инфекције су једна од најучесталијих инфективних болести. Чак десет пута чешће се јављају код жена. Претпоставка је, како кажу статистике, да бар петина жена може очекивати неку од уринарних инфекције у току свог живота а чињеница је да се код лекара од укупно хиљаду прегледаних, због овог проблема јави 14 мушкараца и чак 60 жена. Зашто је то баш тако, када ове болести постају компликоване и ко је у највећем ризику од честих уринарних инфекција, питали смо професора др Зорана Ковачевића, бившег, дугогодишњег начелника Нефролошког одељења ВМА. Уринарне инфекције представљају озбиљан здравствени проблем и после респираторних оне су најчешће код људи. У највећем проценту су некомпликоване, односно захватају доње мокраћне путеве (уретру, мокраћну бешику), без промене општег стања и температуре. Уринарне инфекције су много присутније код жена превасходно због анатомских карактеристика доњих мокраћних путева, односно због веома кратког мокраћовода (уретре), а што олакшава пролазак бактерија из вагине и перианалног дела до мокраћне бешике. Сигурно да старење и трудноћа још више доприносе повећању учесталости уринарних инфекција код жена.
Зашто се најчешће уринарне инфекције јављају лети?
Више је разлога повећане учесталости уринарних инфекција лети. Купање у бактериолошки неисправној води (река, језеро, базен) представља један од фактора ризика. Не мењање костима одмах после купања може погодовати инфекцији. Сигурно на повећану инциденцу утиче и интензивнија сексуална активност током лета, као и недовољно уношење течности које онемогућава дневну диурезу преко 1,5 литар.
Који су најчешћи узроци, како се испитују ове инфекције и поставља дијагноза?
– Постоје многобројни фактори ризика развоја уринарних инфекција, као што су дијабетес, поремећаји имунитета, анатомске аномалије уротракта, трудноћа, калкулоза, бенигна хипертрофија простате код мушкарца, уринарна и фекална инконтиненција и катетеризација мокраћне бешике. Ризик је повећан и код сексуално активних жена, а повећава се и са старењем. Дијагноза уринарних инфекција поставља се на основу тегоба болесника, физичког прегледа, прегледа урина и уринокултуре. У случају понављаних инфекција потребно је урадити ултразвук уротракта и интравенску урографију, са циљем искључења могућих аномалија уротракта или опструкција као узрока инфекције.
Који су најчешћи патогени код ових инфекција?
– Уринарне инфекције могу изазвати бактерије, гљивице и вируси. Најчешћи узрочници су бактерије аноректалне регије као што су ешерихија коли, клебсијела, стафилококус, хламидија, уреапласма и друге.
И микроорганизми и бактерије могу да узрокују уринарне инфекције. Којих се врста инфекција у том смислу треба посебно чувати да не прерасту у хроничне?
– Свака од ових бактерија може бити узрок рецидивантних уринарних инфекција. Основно у спречавању настанка рецидива хроничних инфекција је адекватна превенција, а што подразумева елиминацију свих фактора ризика и адекватну довољно дугу антибиотску терапију према антибиограму, односно према препоруци лекара. Не треба никада самоинцијативно узимати антибиотике, поготову у кратком временском периоду (3 до 4 дана), јер на тај начин долази у великом проценту до развоја отпорности бактерија и могућности настанка хроничних уринарних инфекција.
Које све проблеме могу узроковати хроничне уринарне инфекције, и колико то све може да лоше делује на бубреге?
– Хроничне уринарне инфекције, поред тегоба са ширењем на горње делове уротракта (бубрег, пиелон) могу довести до хроничних оштећења бубрега и развоја бубрежне слабости.
Наставак прочитајте у броју 3114.