Модерно друштво у медицини, астрономији, надзору, недеструктивном тестирању и многим другим примерима, користи невидљиво зрачење. Инфрацрвене, ултравиолетне, терахерцне или X зраке можемо срести у различитим применама, али да бисмо ова зрачења детектовали потребне су специфичне, комплексне и скупе камере. Тим са Института за физику у Београду који се бави истраживањима из области биофотонике, осмислио је и успешно направио „low cost“ камеру која се састоји од повољних и лако доступних елемената. Најновија камера је минијатуризована и њене перформансе су знатно боље од већине тренутно доступних (комерцијалних) термалних камера, а настала је у оквиру пројекта који финансира НАТО, и који је део међународног програма “Наука за мир и безбедност”.
“У овом пројекту смо користили природне и вештачке микроскопске структуре као пикселе за будућу камеру, која ће детектовати инфрацрвено зрачење. Управо је израда пиксела за такве камере најкомплекснија компонента, али и веома скупа за израду, са сталном потребом за побољшањем сензитивности и резолуције. Пре пар година открили смо да се структуре са крила инсеката (љуспице, чија је величина стотинак микрона) померају и трепере када их озрачимо инфрацрвеним зрачењем. Ти помераји су пропорционални интензитету зрачења. Овај феномен у физици је познат под називом фотофореза, а те изузетно мале помераје ми смо у стању да детектујемо техником која се зове холографија.” – објаснила је др Даница Павловић, вођа пројектног тима, кога чине још и др Дејан Пантелић (научни сарадник у пензији) , др Бранислав Салатић (научни сарадник) и друге колеге са Института за физику. На овом комплексном пројекту су им помогле и колеге са других факултета Универзитета у Београду (Биолошки факултет, Електротехнички факултет, ТМФ, ВТИ…) који су допринели одличном резултату. Партнери на овом пројекту су били и научници са Института за физику из Загреба.
Осим природних структура, попут љуспица на крилима тврдокрилаца или лептира које могу да детектују зрачење, научни тим на челу са др Павловић развио је технологију прављења вештачких биоинспирисаних структура које ће имати сличне, али и боље карактеристике, све у циљу побољшања осетљивости детекције. За продукцију вештачких структура користили су холографску литографију – директно ласерско исцртавање по различитим, комплексним материјалима. За уређивање ових структура у специфичне детекционе низове тим научника је користио технике микроманипулације и микродисперзије. Овим пројектом је тим Института за физику успешно доказао да комплексне и скупе литографске технике израде могу бити замењене једноставним и исплативим алтернативама, које су у овом случају директно инспирисане природом.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању