Није село Лазарево крај Зрењанина баш анонимно у овдашњој јавности, а Лазаревчани су поносни и на неколико својих регионално препознатљивих мештана. Али овај пут смо одлучили да нам саговорник буде један млади житељ који ће тек у будућности бити онај о којем надугачко пишу медији. Матија Матић има толико успеха на рецитаторским и глумачким фестивалима да је већ сад, са својих 16 лета, понос својих суграђана. Ипак, као приступну лозинку за разговор са овим симпатичним момком и његовом мамом Љубинком, изговорисмо једно име из света фудбала, такође пореклом из Лазарева: Ненад Бјековић. И отворише нам се видици. Осмех на Матијином лицу откри да делимо исту навијачку припадност и све даље беше много лакше. Уосталом, захваљујући Бјековићу, у Лазареву је много популарнији „Партизан“ од „Звезде“.
Изговорио би Матија, али онај познатији, песник и академик, у својој поеми оно чувено: “Чији си ти, мали?” Па, онда хајде да разрешимо најпре и дилему везану за овог младог талентованог момка: Матија је ученик другог разреда Зрењанинске гимназије, син је јединац Миодрага и Љубинке Матић. Рецитатор и глумац са много глумачких награда у својој колекцији.
Већ на самом почетку разговора са Матијом и мамом Љубинком, отменом и лепом дамом, увиђамо да, иако јој је син јединац и то дуго чекан – он је самоуверен, али не и размажен; самосталан и разборит, одмерен, васпитан и речит. Симпатичан, једноставан и спонтан. И није то рутинерски манир глумаца, већ то је вештина на којој је овај момак радио од малих ногу. Радознао и интелигентан, упијао је све у вези са уметношћу, посебно глумом, још од када је био предшколац.
– Мама и тата су ми од малена читали приче и песме и појавила се у мени већ тада жеља да и ја ту изговорену реч кад одрастем преносим другима. Учио сам из почетка лакше песме и рецитовао пред родбином. То ми је био први аудиторијум. А права озбиљнија прилика да станем на сцену и да се опробам на неком надметању указала се кад сам био у другом разреду основне школе. Предложила ме је учитељица за рецитаторско такмичење, и одмах, те прве године, стигао сам до покрајинског ранга и добио златну диплому. Већ наредних година био сам редован на рецитаторским надметањима и скоро увек сам стизао и до републичког нивоа, а ти успеси су још више у мени побудили љубав према изговореној речи и према сценском изразу – каже наш млади саговорник.
Матија воли не само изговорену, него и писану реч. Много чита. Управо је завршио Дикенсова “Велика очекивања”, потом Шармову књигу “Калуђер који је продао свој ферари”, као и Пупинову аутобиографију “Од пашњака до научењака”. А чита и поезију. Стога и не чуде силне дипломе које је добио на рецитаторским такмичењима. Све то га је охрабрило да се још више окрене сценском изразу. Од свог трећег разреда основне постао је члан Драмског студија при позоришту „Тоша Јовановић” у Зрењанину и већ деценију је једна од главних глумачких узданица те групе, коју воде глумице Јелена Кесић и Сања Радишић. Потоња је иначе широј јавости позната као једна од две учитељице удаваче у серији “Вратиће се роде”.
– Већ у седмом разреду ја сам имао пробе са средњошколцима, јер је моја менторка Сања Радишић проценила да могу да одговорим озбиљнијим глумачким задацима. Радимо све оно што иначе глумци који уче ту вештину раде: вежбе дикције, импостације, артикулације, сценског покрета, импровизације и друге елементе глуме – објашњава Матија, напомињући да им менторка Сања даје конструктивне савете које он увек уважава, али им уједно она даје и слободу да се самостално глумачки изразе и предложе нека сценска решења.
Пише Немања Савић
Фотографије Н.С. и приватна архива
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању