USPON DO VRHA PREŠ
Iskustvo koje se ne zaboravlja

Zovem se Gricko. To ime sam dobio jedne nedelje kada se grupa planinarki i planinara našla u mom selu. Stigli su iz Niša preko Svrljiga i svratili tu, kod mene, u Beloinje. I onda su me pratili. Ili ja njih. Kako god, išli smo zajedno. Kroz maglu. Kroz inje. Kroz belo inje. Bilo ga je na drvetu. Na kleki. Meni na krznu, planinarkama na kosi. I išli smo. Išli. Na hiljadu metara nadmorske visine maglu mimoišli. Ostala je nekako dole, ispod nas. A mi? Mi smo išli gore, u visine. I da ne znam da smo išli gore, pomislio bih – stigli smo na more. Tako je izgledalo. U stvari, stigli smo na vrh Pleš. Na 1267 metara. Divota. Lepota.

Svi su se slikali. Ja nisam. Nisam fotogeničan. A i malo se stidim. Ili nisam navikao. Potom su svi nešto grickali. I meni davali. I onda su mi dali i ime Gricko. A zatim? Istom stazom – nazad. Oni su otišli za Niš. Ja sam ostao u Beloinju. Na početku staze. Ili na kraju. Zavisi kako se gleda.

Do vrha Pleš na Svrljiškim planinama može se doći i drugim putem. Iz Sićevačke klisure, pa preko sela Gradište. Ali na početku te staze nisam ja. Gricko. A onda nije isto. I zato, ako ideš na Pleš, neka bude iz Beloinja jer je lakše i lepše. Garantujem ti, dragi čitaoče.

P.S.  I da ne bude da sam ja tu neki obični neupućeni pas i da nisam ostavio dovoljno podataka da možeš da se popneš na Pleš, evo, dopisujem:

  • staza je duga (planinarskim rečnikom rečeno dužina treka) 14,2 kilometra;
  • potrebno vreme za uspon 2 sata i 45 minuta;
  • na stazi nema vode;
  • kondiciona težina 3/10;
  • staza počinje od domaćinstva Vasić i dobro je obeležena

Zabeležila Vesna Todorov