Када се два најбогатија човека на свету расправљају око нечега, одмах можете да будете сигурни да је новац у питању. Директор „Амазона“ Џеф Безос се жалио на одлуку Америчке агенције за свемирска истраживања (НАСА) да уговор за организацију путовања на Месец, вредан три милијарде долара, склопи са конкурентском компанијом „Спејс Икс“, а не са његовом фирмом „Блу Ориџин“ која такође има „свемирске послове“. Власник „Спејс Икса“ је најбогатији човек на свету Илон Маск. Свом ривалу је одговорио подругљивим порукама на друштвеној мрежи Твитер.
Овај рат милијардера не води се само око једног посла, а не треба да заборавимо и још једног учесника – Ричарда Бренсона, власника „Вирџин Галактика“. Овде се ради о заузимању што боље почетне позиције у игри у којој улози расту, кладионице су у стању кључања, а све то у ситуацији када још нема никаквих правила игре. Велике корпорације и мала предузећа – сви се кладе на то да ће у наредним деценијама свемир постати највеће тржиште идеја, послова и новца. Ево и зашто.
Нова индустријска револуција
Једна од најпознатијих инвестиционих банака света „Стенли Морган“ даје на знање неке чињенице: послови везани за свемир су пре пет година вредели 350 милијарди долара годишње, а кроз двадесет година обрт ће износити три пута толико. Највећи део тог новца односиће се на сателитске телевизије, геолокацијске услоге попут џи-пи-еса, телекомуникације и посматрање наше планете из свемира. Дакле, без обзира да ли се ради о начину повезивања милијарде људи преко интернета или о сателитима који контролишу климатске промене и нестанак шума, седиште свемирске индустрије неће бити на некој удаљеној планети, већ на доброј, старој, плавој планети, званој Земља.
У свемиру ће се можда налазити неке фабрике. Има научника који већ сањају о дану када ће негде у свемиру моћи да остваре сан о, рецимо, прављењу вештачких органа попут срца. Гравитација на нашој планети представља велики проблем за такву намеру и уколико ње не би било, могли бисмо да створимо боље електронске справе, брже проводне каблове за интернет или чак вештачке људске органе, тако што бисмо делове за све то слали у свемир, одакле би нам се на Земљу враћали готови производи. Објашњење је компликовано, али има везе са утицајем такозване микрогравитације која постоји у свемиру, на развој и обликовање материјала у савршеном поретку и чистоћи – док живе организме она разара и растаче, вештачке чини савршенима. Укратко.
Прилично далеко се одмакло и са идејом о рударењу на астероидима који круже око Земље. Са идејом, кажемо, која за сада остаје само идеја, али… Астероиди су богати минералима неопходним нама на Земљи, али још не знамо како да их извучемо из њих и допремимо овамо, али зато научници своје погледе упућују у другом правцу – ка Месецу. Многи се слажу да су тамошње залихе руда и минерала вредне на хиљаде милијарди долара. НАСА се дала у лов на приватне компаније са којима би партнерски радила на реализацији те идеје. Пре две године је председник Доналд Трамп потписао законе којма се то омогућава, што је изазвало нервозу у редовима других великих сила попут Русије, Кине или Индије које такође заузимају почетну позицију за трку у освајању космоса. Потпредседница САД Камала Харис је управо постала директорка у Свемирском савету ове државе.
Толика активност у Земљиној орбити и изван ње има и своје последице. Тренутно око наше планете кружи више од три хиљаде и триста сателита свих облика и величина и они иду на живце астрономима који изучавају небеса. Ти сателити, активни или само истрошене олупине, заклањају видик џиновским телескопима. Решење би било да се уведе ред у план лансирања сателита на нивоу договора свих светских влада, али и да се они праве тако да дају мање одсјаја који смета телескопима на нашој планети. Ипак, о неком таквом споразуму још нема речи.
Још једна последица деловања Земљана ван свог дворишта јесте ђубре које тамо остављају. Данас већ има превише разних објеката у Земљиној орбити и упозорења на могуће сударе су све чешћа. Прошле године многи су били у паници када су схватили да се велика кинеска ракета „Лонг Марч 5 Б“ враћа на Земљу у слободном паду и да нико не може да зна где ће пасти. Висока више од тридесет метара и тешка готово двеста тона – то би значило катастрофу да је пала на насељено место. Прошлог маја сручила се у Индијски океан па зато размере подводне катастрофе још не можемо да измеримо и схватимо. Када би се два слична објекта сударила у свемиру, распала би се на хиљаде мањих делова који би ка Земљи јурнули брзином већом од метка. И ти мањи делови би наставили да се сударају међусобно и тако би атмосферу испунили ђубретом спречавајући нас да у блиској будућности поново лансирамо било какве ракете у свемир. То би била адектватна освета универзума неваљалој људској врсти.
Космичка берза
За сада, највећи број компанија које хрле у свемир ради зараде налазе се у приватним рукама. Нису изашле на берзу и не можете купити удео у њиховом власништву. Ипак, за оне који желе да улажу у небеске послове могу то да чине са компанијама које су једном ногом у свемиру, попут „Боинга“. Стручњаци кажу да је то добар улог. Постоји и неколико инвестиционих фондова окренутих космичким истраживањима – УФО, рецимо, чија имовина износи 130 милиона долара. Новац улажу у компаније чије је пословање везано за свемир као што су „Гармин“ (бави се џи-пи-ес технологијом), „Максар“ (производња радара и сателита) или „Иридијум“ (сателити и телекомуникације).
Има и фондова који се лажно престављају, да тако кажемо, намењених свемирским пословима. Пре две године „ARKX” је постао сензација када је током првих пет дана трговања привукао више од пет стотина милиона долара инвестиција. Испоставило се да ту нису хтели да зараде само они који послују са сателитима и ракетама већ и телевизијске куће („Нетфликс“) и произвођачи трактора („Џон Дир“). То је пољуљало углед и поверење у тек основани фонд.
Звезде међу звездама
Постоје појединци који су стварни предводници у овој космичкој трци. Такав је јапански предузимач Мицунобу Окада који је постао успешан у свету компјутерских технологија, а када је прославио четрдесети рођендан присетио се свог дечачког сна да отпутује у свемир као и сусрета са јапанским астронаутом Маморуом Мохријем. Окада је променио професију. Сада ради на томе да постане свемирски ђубретар број један. Његова компанија „Астроскејл“ планира да у космос пошаље сателите који би чистили орбиту Земље од ђубрета.
Све више светских влада и осигуравајућих кућа спремно је да издвоје доста новца како би имали најновије снимке Земље из свемира, као и очитавање најновијих података о климатским условима и дешавањима изван наше орбите.“Планетарна лабораторија“ у власништву Вила Маршала је пре једне деценије лансирала десетине сателита који Земљу посматрају одозго, са свих страна и те снимке, анализе и документа продају заинтересованима.
Сара ал Амири је најмлађа особа на свету која се налази на челу неке државне свемирске агенције. Уједињени Арапски Емирати нису звучно име у овом ексклузивном клубу јуришника на свемир, али ова мала земља из Персијског залива већ је лансирала неколико сателита, један је чак и на путу за Марс. Иза тих подвига стоји Сара ал Амири (34), власница дипломе из компјутерских наука. Она је министарка за напредне науке и налази се на челу тамошње свемирске агенције. Она је потписала уговоре са највећим америчким компанијама које лете у свемир („Спејс Икс“, „Вирџин Галактик“ и „Блу Ориџин“) да у Емиратима сви заједно изграде лансирну рампу, писту и прави свемирски аеродром за њеихове потребе.
Из Индије нам долази Неја Сатак (36), инжењерка необичне фризуре и очаравајућег осмеха, која води своје предузеће „Астром“. Оно производи одашиљаче који су једанаест пута јачи од садашњих и они би могли да унесу револуцију у интернет, да ову мрежу доведу до најзабаченијих делова света. „Астром“ је један од предводника у новом тренду настајања малих породичних фирми које успешно праве делове за свемирске гиганте.
Свемир, очигледно, није више поље деловања само светских сила из времена Хладног рата, већ и других земаља. Чак и афричке државе све више шаљу сателите у орбиту. Џеси Ндаба из Кејптауна, у Јужноафричкој Републици, један је од оснивача фабрике за производњу сателита које продаје широм тог континента. Џеси је била заљубљена у свемир још од када је као дете видела фотографију ракете у књизи коју јој је купила баба. Нове генерације младих Јужноафриканаца могу да гледају Ндабине фотографије у садашњим књигама.
Трка за будуће позиције
Поред агилних приватника попут Џеси Ндабе, у Африци и државе улазе у трку за освајање свемира. Афричка унија је донела одлуку да у Египту буде седиште Афричке свемирске агенције. До сада је седамнаест земаља овог континента послало своје сателите у свемир. Сличан тренд је и са друге стране Атлантског океана где је основана Свемирска агенција Латинске Америке и Кариба. Иницијативу су повели Мексико и Аргентина, а прикључили су им се: Боливија, Еквадор, Колумбија, Парагвај, Перу и Ел Салвадор. Није кренуло најбоље, због епидемије неке ствари им је било тешко довршити, а неке од држава су се повукле у своја мала гета и национализме.
Готово неприметно и Португалија постаје космички рај одакле богати приватници са својим сателитима помажу Американцима са друге стране океана да боље осмотре кретања океанских струја и ветрова и припреме се за ударе урагана. Ова земља је своју свемирску базу изградила пре две године на Азорским острвима, у Атлантском океану.
Луксембург је познат као порески рај Европе и седиште банака, али мудра власт ове земље зна да је економија променљива категорија и да неће дуго моћи да седе само на тој грани. Зато су своју привреду окренули и ка космосу агресивно нудећи своју територију страним свемирским компанијама да на њој отворе своја седишта, лабораторије, објекте….У ту сврху доносе и нове, револуционарне законе, који се тичу рударења ван наше планете.
Приредио Срђан Јокановић