ВИЈЕТНАМ: ЂАНГ ВИЈЕТ НГА НАПРАВИЛА КУЋУ ПО СВОЈИМ СНОВИМА
Уврнуто и сасвим природно

Ђанг Вијет Нга (80) је вијуговим путем стигла до врхунца своје креативности. Рођена је у доба док је Вијетнам још био француска колонија. Сазревала у подељеној држави и грађанском рату, уз оца комунисту, борца против колонијализма, иницијатора злогласне земљишне реформе у Северном Вјетнаму, по узору Мао Цетунгову у Кини, који је политичку каријеру окончао као председник уједињене земље званичног назива Социјалистичка Република Вијетнам (Троунг Чин је владао од 1981. до 1987.).

Школовала се у  родном Ханоју, а потом је на Московском универзитету завршила основне и докторске студије архитектуре. У Москви је живела и радила четрнаест година. Вратила се у Ханој и радила на владиним пројектима. Државни посао одвео ју је у Да Лат, град на југу Централне Висоравни, на надморској висини од 1.500 метара.

– Заљубила сам се у бујну природу, хладнију климу и љубазне људе и понадала се да бих могла да се преселим у Да Лат – прича Ђанг о свом првом сусрету са градом, са свим обележјима француске колонијалне архитектуре,  који је за Вијетнамце данас највећа туристичка атракција.

Нада се остварила 1983. Са тада осмогодишњим сином Нгајеном Вијет Денгом, постала је становница града који је тада имао око сто хиљада становника.

– Након година рада на државним пројектима, који нису дозвољавали никаву експлозију креативности, осетила сам да морам да пустим машти на вољу – каже одавно већ чувена вијетнамска уметница.

У фебруару 1990. урадила је нацрт плана за Пансион Ханг Нга, који је локално становништво назвало „Луда кућа“, а туристичке публикације то име оберучке прихватиле. Тај план се, уместо класичног геометријског приказа где ће шта да се налази, састојао од серије слика на којима је четкицом и бојама исказала своју фантастичну визију.

– Желела сам да створим нешто оригинално, пионирски – другачије од било чега другог на свету – каже Ђанг. – Луда кућа је врхунац мог живота и моје креативности. Све се то спојило у овој структури.

Непуних годину дана касније пансион је дочекао своје прве госте.

Без обзира на то што су је срећници, који су имали прилику да у њу дођу, описивали, као дивљу, уврнуту, чудесну… једно је сигурно: тај луди, луди комплекс госпође Ђанг је потпуно другачији од било чега на свету. У потпуном контрасту са Да Латовим француским колонијалним вилама, крајње необичан, неки би рекли бизаран, у сваком случају авангардан комплекс, састоји се од лавиринта спиралних степеништа, скулптуралних спаваћих соба, валовитих површина, ковитлаца јарких боја, уских мостова, скривених кутака, прекрасних вртова… У стилу експресионистичке архитектуре, здање нема ниједног правог угла, већ природне облике који су дизајнирани да одражавају оно што  у природи може да се нађе и види, као што су печурке, шкољке, пећине и паукове мреже.

 

ПИШЕ МИЛИЦА СТАМАТОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању