„Човекови нокти, рукав на капуту, чизме, `колена` на панталонама, жуљеви на кажипрсту и палцу, израз лица, манжете на кошуљи, покрети – свака од ових ствари непогрешиво открива човеков позив. Готово је незамисливо да све то заједно не успе да просвети способног истражитеља, у било којем случају“, написао је Шерлок Холмс 1892. године.
Глумци из доба немог филма, попут Чарлија Чаплина, били су пионири умећа говора тела, пошто је то био једини могући вид комуникације на екрану. Антрополог Реј Бердвистел био је први који се бавио проучавањем невербалне комуникације и проценио је да умемо да направимо и препознамо око 250 хиљада израза лица. Он је установио да се више од 65 одсто комуникације, у ствари, одвија невербалним путем.
Такође, неке студије показују да приликом преговора путем телефона, као победник обично излази особа са јачим аргументима. Али то није увек случај када се разговара лицем у лице, јер се коначне одлуке доносе на основу онога што се види, а не чује.
Зашто је то тако, покушали смо да сазнамо од Марка Буразора, тренера пословних вештина и комуникација и писца многих књига о говору тела.
Замислите да смо се срели, уместо што разговарамо телефоном због пандемије. Мој стисак руке је, рецимо, снажан. Шта бисте на основу тога закључили о мени?
– Зависи од тога колико је снажан. Стисак руке је веома битан када упознајемо нове особе, јер тако стичемо први утисак који 95 одсто утиче на целокупну представу о одређеној особи. Јак стисак руке шаље поруку да се ради о одлучној особи. Уколико жена има прејак стисак руке, значи да је оријентисана на посао, професионалност и успех. Ако, пак мушкарац има прејак стисак руке (тако да „ломи“) у односу на женску особу, то често говори о његовој исфрустрираности, потреби за доминацијом и жељи да се покаже као „алфа мужјак“.
Како може да се успостави једнакост ако једна особа руком преклапа руку свог саговорника приликом руковања?
– Када Вас неко руком ухвати одозго, своју руку искористите да га ухватите за подлактицу чиме му стављате до знања да то неће ићи тако лако.Уколико тако не одреагујете, та особа ће помислити да сте слаби и да може да уради оно што је наумио. То углавном раде шефови у одређеним фирмама или особе на неким позицијама. У питању је неискрен потез руке, тако да се таквих људи треба чувати и држати их на одређеној дистанци док не стекнемо поверење.
Пише Јасмина Вујадиновић Цвјетковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању