Можда би уместо „Заувек млади“ филм могао да се зове „Зашто желиш да будеш глумица?“. Валерија Бруни Тедески нам је отворила врата својих успомена како би направила овај дубоко емотивни филм из времена када је похађала Театар Дезамандије код професора Патриса Шероа, легендарног француског режисера филмова („Краљица Марго“), опера и аутора књижевних дела.
Са Патрисовим филмом „Хотел д Франс“ Валерија је први пут стигла у Кан 1987. То је била адаптација Чеховљеве драме „Платонов“ која је, гле чуда, основа и у новом филму „Заувек млади“, петим који Валерија потписује као режисер. „Платоновим“ се баве студенти глуме жељни доказивања и слушајући све што им говори „божанство“ Патрис Шеро.
Једна линија филма прати живот позоришне дружине састављене од деветнаест студената и њихова два професора, уједно и директора школе, њихове амбиције, страсти, разочарања, успехе, понижења као и страх од нове болести сиде која узима животе. Друга прича је љубавна веза Стеле – игра је аватар младе Валерије, бриљантна глумица НадијаТерскијевич – и Етијена кога тумачи Софијан Бенасер, „француски Марлон Брандо“. Из млађих дана. Стела је богата, усамљена, наивна, жељна љубави и доказивања, а Софијан је талентовани нежни насилник, али и зависник од хероина. Трагедија је неизбежна…
Са Валеријом Бруни Тедески (57) сретао сам се више пута на Канском фестивалу, углавном као глумицом. Увек је била расположена за разговор, отворена и говорила је брзо, прилично хаотично, успут млатарајући рукама. Тако је било и сада, на ограђеној плажи једног хотела. Олуја се приближавала, неуобичајено хладни ветар је продирао у кости, али то нам није сметало да причамо о овом узбудљивом филму и њеним мотивима да га сними.
Валерија је угледана глумица у обе своје домовине, Италији и Француској. Са тридесет година добила је првог од неколико „Цезара“, а две године касније и првог од неколико „Давида ди Донатела“, најзначајнијих глумачких награда у обе земље. Рођена је у Торину, у породици италијанског богатог привредника и пијанисткиње Марије Борини који су се преселили у Француску 1973. када су Валерија и њена млађа сестра Карла биле девојчице.
Карла је постала певачица и композиторка, а била је и прва дама Француске, као супруга председника Николе Саркозија, с којим је и данас у браку. Сама Валерија била је у вези са познатим глумцем Лујем Гарелом с којим је усвојила девојчицу из Сенегала по имену Ума. Она данас има петнаест година и већ је играла у прошлом Валеријином филму „Летња кућа“, баш као и редитељкина мајка Марија. Данас је Валерија у вези са глумцем Софијаном Бенасером који игра главну мушку улогу у „Заувек млади“, док њен бивши момак Луј Гарел тумачи лик професора Патриса Шероа!
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању