Иако посвећен Светом Илији који се слави 2. августа, сви знају да фешта почиње претходног дана поподне. На сопотској пијаци продавци се већ око поднева спремају за селидбу неколико километара више, ка падинама Космаја, где се на пропланку Тресије већ деценијама одржава вашар. Тезге се постављају, простиру цираде начичкане робом, рингишпили и луна-парк лудорије већ су спремне. Печење се врти на ражњу, а колона возила из целог округа, укључујући и Београд, прави гужву на путу. Што се више приближавамо Тресијама, све је више аутомобила паркираних поред пута, што није свуда могуће због јарака за одвод воде. Довитљиви мештани из круга од неколико стотина метара сетили су се да своја дворишта и авлије могу да претворе у паркинге па се и они пуне, за цену од двеста до триста динара, зависно од близине Тресијама.
Неколико широких паралелних улица, бетонских или земљаних, нуди све, осим игле и локомотиве: завесе, технику, обућу, одећу, покућство, храну, пиће, шећерну вуну, алву,чварке, кобасице, бицикле на изнајмљивање (да се лакше обиђе вашар), вештачко и право цвеће, половну робу (од ципела до тестера и куглагера), играчке, фротирске чарапе у којима се не зноји нога… Чек, чек…
Гледам продавца и чудим се. Он показује чарапе које носи, тврди проверено је, он само најбољу робу узима, зато један пар кошта 800 динара, даје гаранцију, да му вратим ако није истина… Нисам ни планирао да их узмем, али сам се дубоко замислио пошто сам неки минут раније купио гаће од момка који такође доноси само „најбољу робу“ – каже „мој брат сваке недеље иде у Турску и доноси веш“. Ау, помислих, шта ако и он даје гаранцију за гаће и каже да му купци врате уколико нису задовољни? Да нисам купио… половне гаће?! Каже да сутрадан пакује ствари и онда иде у Руму на вашар па тако по прави турнеју по целој Србији. Да ли постоји теоретска шанса да једне исте гаће круже Србијом, препадох се у себи?
Док ходам не застајкујем – више. Видим – стижу прве певачице под шатре, бик на ражњу готово оглодан, јагњетина првокласна, а вашар пун породица, купаца, продаваца, весељака жељних провода и пре него што је пала ноћ напустили смо овај космајски дводневни Дизниленд.
Текст и фотографије Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању