Новине у лечењу васкуларних обољења и анеуризме представљене су у оквиру циклуса предавања у Српској акдемији наука. У оквиру овог циклуса предавања говорили су професор др Лазар Давидовић, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду са Клинике за васкуларну и ендовасакуларну хирургију УКЦС (тема „Аортне анеуризме: отворена или ендоваскуларна хирургија“), доцент др Игор Кончар са Клинике за васкуларну и ендовасакуларну хирургију, УКЦС (тема „Улога вештачке интелигенције у истраживањима васкуларних обољења“) и асистент др Милош Сладојевић, такође са Клинике за васкуларну и ендовасакуларну хирургију, УКЦС (тема „Предвиђању руптуре анеуризме абдоминалне аорте“).
Професор др Лазар Давидовић, који је и руководилац Радне групе за израду водича за дијагностиковање и лечење анеуризматске болести грудне и трбушне аорте, објаснио је да израда новог водича треба да дефинише рано откривање болести, праћење болесника, дијагностику, начин лечења и постоперативно праћење. Водич је направљен на основу великог искуства стручњака из наших највећих установа УКЦС, Института „Дедиње” и КЦ Нови Сад, где је поред сопственог коришћено и искуство водећих лекара у свету, тако да тај водич за америчким касни само три, а за европским годину дана.
– Проширење или анеуризма може настати на било ком крвном суду у организму, али најчешће захвата трбушну аорту. На Клиници за васкуларну и ендовскуларну хирургију Клиничког центра Србије годишње се оперише око 300 болесника са проширењем крвног суда, анеуризмом трбушне аорте, а око 70 пацијената доживи пуцање те аорте, што представља обиљан здравствени проблем и показатељ неадекватног раног откривања те болести. Додатни проблем представља чињеница да у 50 одсто случајева анеуризма трбушне аорте не изазива никве симптоме док не пукне. Евентуално, на то могу да укажу болови у леђима и проширење крвних судова других артерија, па ако се анеуризма благовремено дијагностикује и оперише, успешност лечења је већа од 95 одсто. У случају сумње на ту болест потребно је урадити ултразвучни преглед стомака, а једини могући начин лечења је хируршки где постоје две методе: класична операција и ендоваскуларна процедура, рекао је професор Давидовић.
Пише Наташа Ускоковић