Нижњи Новгород има 1.260.000 становника, налази се на ушћу реке Оке у Волгу, и један је од најстаријих руских градова. Основао га је владимирски кнез Јуриј Всеволодович пре равно 800 година: према неким подацима то је било фебруара 1221.
У 20. веку промењено му је име, тако да се од октобра 1932. до октобра 1990. звао Горки, по писцу Максиму Горком, који је ту рођен. Сада већ 31 годину поново носи своје древно име, а локално становништво свој град од миља зове једноставно Нижњи.
Већ први сати боравка у Нижњем пружају вам осећај да овај град на неки свој начин зрачи посебном енергијом. Истина, не знам какав је доживљај зими, али лети свакако привлачи неким својеврсним магнетизмом. Богата историја оставила је велики број културних и историјских знаменитости, као што је Кремљ (у Русији се свака тврђава назива кремљ, мада је најпознатији московски), изграђен 1508. године, утврђење које током читаве своје историје никада није било освојено. Овај град познат је по црквама и манастирима, музејима, споменицима архитектуре; по Максиму Горком; по пилоту Чкалову, који је 1937. први прелетео преко Северног пола од Москве до Ванкувера без успутног слетања; по вијугавом степеништу које броји 560 степеника (у част победе код Стаљинграда 1943.); по лепим и занимљивим уличним скулптурама и споменицима, парковима, лукама, бродовима, ресторанима… Али боравак у овом граду свакако остаје у сећању и по гондоли која спаја две обале моћне Волге, најдуже европске реке (преко 3,5 хиљаде километара), између Нижњег Новгорода са једне стране и градића Бор са друге.
Првобитно, гондола је требало да служи као помоћна и знатно бржа варијанта превоза на овој релацији, паралелно са речним таксијем или аутобусом. Радови су отпочети 20. јануара 2010, а гондола је кренула са превозом путника већ 9. фебруара 2012. Врло брзо је постала популарна, што чини да овај ваздушни мост није само у функцији градског превозног средства, већ је постао и туристичка атракција као веома занимљива панорамска гондола.
Одлучили смо се на овај несвакидашњи изазов и упутили према почетној станици гондоле. Било је доста људи испред нас, али ипак смо релативно брзо дошли до полазног места, где се кабине лагано окрећу полукружно, тако да је улаз врло безбедан и лак.
Требало би да за 12 до 15 минута пређемо 3.661 метар и стигнемо на другу обалу. Гондола се креће просечном брзином од 14 до 22 километра на сат. Максимални број кабина на линији је 28, а полако се долази до капацитета од 56 кабина и хиљаду путника на сат. Свака кабина прима највише осам људи.
Крећемо. Испод нас видимо део обале са зеленим травњацима и шумарцима, затим пешчане плаже са људима који уживају у сунчању и купању… Почињемо да клизимо нешто брже. Под нама се указује плаветнило Волге и зеленило речних ада. Предстоји нам равно 861,21 метар лебдења изнад ове фасцинантне реке, опеване и у песмама, што је уједно и најдужи европски прелаз жичаром преко водене површине.
Текст и фотографије Ружица Радојчић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању