Иако важимо за народ који у јелима своје националне кухиње има велики број јела са месом, за народ који можда и превише често ужива у роштиљу, статистике кажу да грађани Србије у просеку поједу 25 килограма меса мање него житељи ЕУ. Становник Србије годишње у просеку поједе 41,8 килограма меса док је у Европској унији тај просек 67,2 килограма. Али, бројке кажу и то да мушкарци генерално једу много више месо од жена, да се у зрелијим годинама људи више окрећу биљној исхрани јер им једноставно више прија, лакша је за варење и боље се осећају.
Чак је и боксерски шампион Мајк Тајсон постао веган пре 10 година и то због своје жене која је тада прешла на веганску исхрану. Изјавио је да би волео да се тако хранио одувек, јер се као веган фантастично осећа. И Мајли Сајрус је једном приликом рекла да се тачно сећа тренутка када је дефинитивно одлучила да постане веганка. Било је то једног дана када су у суши ресторану, у који је свратила да вечера, спремали исту врсту рибе која је пливала у њеном акваријуму код куће.
Наша саговорница Душица Томић каже да је некако интуитивно престала да једе месо. Велики део свог живота је провела у Америци. Њен отац је још 60-тих година био запослен у Народној банци и добио је намештење да ради у Њујорку, па се цела породица преселила у овај град. Тако се Душица случајно у Њујорку и родила а онда је по завршетку студија у Београду, где је студирала енглески и италијански језик, отишла у САД да ради као бејбиситерка и да мало боље упозна земљу у којој је рођена. Веома брзо је тамо добила и свој први посао и највише је радила у модној индустрији, и то у комерцијали. Управо на оваквим местима је било људи, из буквално свих крајева света, те је дружећи се са њима упознала многе интернационалне кухиње и заљубила се баш у ту разноликост.
– Радила сам на почетку каријере и за чувеног креатора Марка Џејкобса, касније и за једну фирму која је имала фабрике у Хонг Конгу, Италији, Мађарској, па сам неретко путовала по свету… али најлепше ми је било када смо у фирми у којој сам најдуже остала, чак 20 година, имали такозвани гастро интернационални дан, а то је био понедељак. У тој интернационалној екипи је било Кинеза, Кореанаца, Индуса и других нација и свако је имао задатак да направи неко своје национално јело, да га донесе и подели са свима. Боже, каквих сам ја ту све јела пробала, а онда, уз те људе и учила како да их сама спремам. А моја љубав према кувању се само продубљивала.
Али, како ситуације у животу мењају људе, након једне животне кризе 2008. године Душица је открила јогу. Пре тога се никада није бавила никаквом физичком активношћу и након годину дана бављења јогом спонтално је престала да једе месо искључиво из етичких разлога.
– Јога ме је „натерала“ да на све животиње гладам као на људе, као на жива бића и перспектива ми се потпуно променила. Међутим, тада нисам била спремна да се одрекнем сира и мислила сам да никада нећу бити веган. Требало ми је времена да схватим како ствари функционишу у млечној индустрији. Мало по мало сам схватила да могу без шећера, без хлеба, без јаја, да имам ту дисциплину да могу да кажем шта више нећу да једем. И на Божић 2016. године, после поста, потпуно сам се променила. Никада нисам имала здравствених проблема да бих била натерана да донесем овакве одлуке, али то како се ја сада осећам је невероватно. Могу слободно да кажем да се сада, у 60. години осећам боље него када ми је било тридесет, немам холестерол, менопаузу нисам осетила, радила сам колоноскопију и резултати су одлични, осећам се полетно и енергично. Срећом, веома волим да кувам али и да једем, и велики сам гурман, па сам као куварица учествовала у промени својих навика у исхрани. Много текстова и студија сам прочитала на ову тему и мислим да свако од нас треба да буде пажљив када се одлучује да ли да постане веган или вегетаријанац и да се свакако посаветује са својим лекаром о својим намерама да мења исхрану.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању