Испод врха Повлена сливају се потоци правећи малу реку. Она поскакује, кривуда и сурвава се низ планинске обронке преко стена и ливада, а у пролеће, када снег почне да се отапа са врхова околних планина и када потоци набујају, прихвата њихову воду са свих страна, па заједно зажуборе између камења, низ литице и густе шуме. Ова чудесна речица бистре, питке воде, у свој својој скромности гради један нестварно леп кањон дужине око три километра пре него се улије у знатно већу и познатију Западну Мораву. Од мале реке, мали и кањон, али уме да буде несавладив када од превише набујале воде оборене гране, одваљене стене и муљ закрче пут.
Међу буквама и храстовима, у мрачним деловима шума где сунце једва допире, река крчи и савладава свој пут у малим слаповима којих је у кањону безброј. Када изађе из своје клисуре, уздиже се ка зеленом Маљену, првој у низу Ваљевских планина, да би потом преко падина и стена Повлена стигла у прелепа Таорска врела.
Таорски поток излази из утробе Повлена преко литица високе стене из изворишта некада огромне количине воде, несавладан у потпуности људском глупошћу, и у својој се величанственој лепоти распрскава у слаповима и каскадама, пролазећи поред, сад већ напуштених воденица, којих је некада било много на овом месту. Запуштене и зарасле чувају успомену на време када су ове крајеве упоређивали са Плитвичким језерима, пре него што су је зауздали и уништили. Пошто природу не можеш победити, у пролеће када вода набуја, два преостала од некадашњих величанствених слапова и каскада, са мноштвом мањих између себе, заблистају у својој оскрнављеној лепоти, па се пенушајући преливају преко великог, маховином пресвученог камења и уз пуно буке сурвавају у наш Скрапеж.
Река постаје већа и јача, па брже наставља шароликим током свој пут. Мало даље, у селу Сеча Река, придружује јој се река Сечица, па сад већ оснажене набујале воде пробијају свој пут кроз шуме и ливаде ка свом циљу. Пре него стигне у Косјерић успорава свој ток, тече мирније као да није планинска, ваљда да би се нагледала природних лепота око себе, а у Косјерићу је чека Мионица која се спустила са Маљена, па обе настављају пут према Ужичкој Пожеги убрзавајући свој ток, журећи у загрљај Лужници, Лимцу, Добрињској реци и Градњи.
Бистра, чиста и весела вода Скрапежа током свог тока уме да изненади непредвидивом ћуди. Замути се и поплави све пред собом. Разлога за то има много, а најчешће су у питању велике кише, отопљени снегови, стене које се роне када река набуја, па се лако огољују муљ и шљунак, стварају наноси преко којих се прелива доста воде, подривају се обале и помера корито реке. Пред крај свог тока, у равном Пожешком пољу, улива се у Ђетињу, а на мање од километра од ушћа, Скрапеж и Ђетиња примају у свој ток Голијску Моравицу. У пољу Ташти, источно од Пожеге, Скрапеж са своје две другарице завршава пут градећи са њима Западну Мораву, после скоро 50 километара тока.
В. Миладиновић