Велики брат вреба са свих страна

Право на приватност је нераскидиво везано за право на достојанство. Заштита података кроз заштиту приватности на Интернету је фундаментално право у поглављу 24, које је Србија отворила у процесу приступања Европској унији. Али ни нови домаћи закон, ни примена највиших европских стандарда у овој области, неће нам сачувати ни приватност ни достојанство уколико и сами о томе не поведемо рачуна


И ако Србија нема Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (мандат Родољубу Шабићу је истекао 22. децембра, а Скупштина Србије још није изабрала новог) ова независна институција обавља свој посао као што је то чинила од свог оснивања и именовања њених чланова и челних људи 22. децембра 2004. Тако је у организацији Повереника 28. јануара у Свечаној сали одржан скуп поводом Дана заштите података о личности. Овај Дан се обележава у свим државама потписницама Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података, а Србија је једна од њих. Ова Конвенција, коју је Савет Европе усвојио 28. јануара 1991, представља први правно обавезујући међународни уговор у овој области. Иначе, циљ ове конвенције је да на територији сваке стране уговорнице гарантује сваком физичком лицу, без обзира на његову националну припадност или на место становања, поштовање његових основних права и слобода, а посебно његовог права на приватност када је реч о аутоматској обради његових личних података. У члану шест се каже: „Лични подаци у вези са расним пореклом, политичким опредељењем, верским убеђењем или неком другом врстом убеђења, као и лични подаци у вези са здравственим стањем или сексуалним животом могу се аутоматски обрађивати само у случају да домаће законодавство за то предвиђа одговарајуће гаранције. Исти је случај и са личним подацима из казнене евиденције“.

Наставак прочитајте у броју 3132.