Реч „сензационално“, када говоримо о ономе што археолози нађу приликом ископавања, користе само медији. Једино се ту налази сврставају по категоријама. За стручњаке, нарочито оне који се баве далеком прошлошћу, сваки налаз, ма од чега да је направљен и ма колики био, има изузетну вредност. Јер, сваки детаљ који изрони из земље после много векова и миленијума има своју причу. И своје место у склапању мозаика историје. И само због ограниченог простора у причи која следи није побројано све што је у 2021. години ископано. А било је доста тога. Упркос пандемији, а поштујући мере, археолози су од раног пролећа, па све донедавно широм Србије истраживали локалитете.
Реч „сензационално“ за оно што су археолози ископали код Александровца медији су први пут употребили 2019. Тада су стручњаци нашли неколико примерака земљаних фигурина старих око пет хиљада година, а највећој дали име „Вита”, по имену поља где се копало. У том Витовачком пољу и ове године је нађен предмет изузетне вредности и опет је то била сензација. Праисторијска фигурина није велика као „Вита”, напротив висока је само шест сантиметара, али је посебном чини нешто друго. Сачуване су боје од пре 4.800 година. Обојена је у црвено и зелено, а чак су јој у црвеној боји стилизоване чизмице.
– Пронашли смо још петнаестак фрагмената неких других, великих фигурина, а ова најновија, коју зовемо и „шарена“, затечена је, нажалост, без главе – објашњава археолог Адам Црнобрња.
Ко зна да ли ће се и када сазнати о свим тајнама прокупачког брда Хисар? И да ли заиста испод целог брда постоје тунели? А мистерија постаје већа после најновијих истраживања. Све је почело када су први људи Града одлучили да мало прошире пут до врха и уреде паркинг. Тада је моћна машина прва завирила у прошлост.
Багер је загребао део зида, радови су обустављени, археолози изашли на терен, а локални медији све назвали сензацијом столећа. Сања Красић, археолог Народног музеја Топлице, која води истраживања, није крила одушевљење оним што је угледала.
– Реч је о огромној просторији димензија четрнаест са девет метара – изјавила је Сања за локалне медије. – Дубина је преко три метра, зид је одлично очуван, а у материјалу се види да је објекат грађен у више временских периода, односно да је свака цивилизација надограђивала своје. У простору је било много предмета, а издвојила бих германско копље са златним врхом и уљану лампу која је одлично очувана.
Нису багери средство рада археолога, али се често нађу, свакако случајно, на локалитету. Тако су у атару села Маскаре, код Варварина, приликом извођења радова на изградњи Моравског коридора, радници наишли на неколико скелета. Прва процена стручњака да је највероватније реч о скелетима из шестог века, из времена византијског цара Јустинијана, била је непрецизна. Сва је прилика да су век или два млађи.
А није то била једина тајна Моравског коридора. Априла ове године, недалеко од Крушевца, на делу где се ради једна траса Коридора, стручњаци су, после дојаве радника, нашли пећ стару три хиљаде година. Ова пећ је само део онога што је у прошлости овде постојало. Још док је рађена обилазница око града, археолози су истражили праисторијско насеље старо око осам хиљада година. Од тада, па до 13. века после Христа, овде се готово у континуитету одвијао живот.
Много тога је познато о Цркви Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара, познатијој као Петрова црква. Не само што је у њој крштен владар Стефан Немања, већ и због њеног необичног изгледа и старости. Е, када археолози закопају на таквом простору, узбуђење је велико. Тако је било и сада када су стручњаци започели четврту фазу археолошких истраживања у порти храма. Убрзо по отварању нових ископа археолози су саопштили да су наишли на остатке још једног објекта као и на покретан археолошки материјал.
– У овој фази смо открили остатке једног објекта, ухватили смо његове габарите, али не можемо прецизно рећи када је изграђен, нити када је грађевина престала да постоји, све док не обрадимо покретан археолошки материјал – рекао је археолог Владан Видосављевић, из новопазарског Музеја. – Открили смо и двадесетак гробова, јер се порта током времена користила као гробље.
Од покретног материјала нађени су новчићи и делови керамике, а стручњаци узимају на анализу све што би могло да им помогне да добију што више података о времену које је далеко иза нас.
И Мироч, планину Краљевића Марка, посетили су ове године археолози. Иако се за утврђење Герулата зна дуго, ово је први пут да су обављена систематска ископавања. О постојању утврђења сведочио је и Феликс Каниц крајем 19. века.
– Од тада су обављана само рекогносцирања терена и геофизичка снимања која су потврдила постојање зиданог утврђења са кулама на угловима, и уз све четири капије – каже др Бебина Миловановић. – Кастел је био опасан одбрамбеним ровом који се и дан данас види.
Током ископавања осим новца, с краја првог века наше ере, нађен је и британски пени с краја 19. века, као и новац с почетка 20. века. Поред новца, налази керамичких посуда, међу којима доминирају амфоре, сведоче о активностима у утврђењу до прве четвртине 3. века.
У царском Виминацијуму су из дубине угљенокопа испливали бродови. Нађено је неколико пловила, а последње анализе су показале да је најстаријим управљао човек који је овде живео у првом веку пре Христа. Откривени су остаци укупно седам бродова и моноксила – чамаца од једног дебла, који ће моћи да се реконструишу. Посебну пажњу привукао је део брода дуг 12 метара који је готово у целини сачуван. Према сазнањима археолога, пре него што га је машина површинског копа оштетила, брод је био дугачак 19 метара и широк око 2,5 метра. Огроман за то време, јер је то простор у који је могло да се смести 25 особа.
Топли дани августа нису сметали екипи стручњака да настави истраживања на локалитету Царичин град код Лебана. Овај византијски драгуљ који је саградио цар Јустинијан истражује се више од века. Па и поред те чињенице чини се да стручњаци и даље нису ни близу да заокруже целу причу. Много тога посебног је овде до сада нађено, а јединственим га чини податак да су до сада ископани остаци чак 17 цркава. Летос је започето ископавање велике цркве, вероватно централне од пет колико их је у овом делу локалитета нађено у низу. Руководилац тима, професор Вујадин Иванишевиић, каже да је ово јединствен пример у рановизантијском свету и појашњава: „Налаз таквог објекта указује да је у питању највероватније мартиријум, односно да су ту сахрањене мошти неког од мученика античког света. Познато је да је цар Јустинијан преносио мошти у саму престоницу Константинопољ, где је градио бројне цркве, али изгледа да је то учинио и у граду који је подигао у близини места свог рођења, што даје потпуно нову димензију истраживањима на Царичином граду“.
Пише Огњан Радуловић