Грађанско венчање обављено је у Белом двору у Београду две недеље раније, 6. септембра, у присуству најближе породице и сведока. Тај датум је посебно изабран због своје симболике, јер је 6. септембра 1923. рођен младожењин деда, краљ Петар Други.
„За свакога ко у свом срцу носи краљевску породицу Србије и нашу традицију, чињеница да се управо на дан када је рођен последњи краљ наше земље – чију су тужну судбину и тежак живот обликовали вихори немирног света и воља великих сила – венчао његов унук, снажан је и значајан симбол победе правде и темеља за будућност“, рекао је младожењеин отац престолонаследник Александар.
Сведоци на грађанском венчању били су др Џихан Абазовић, лекар и брат бившег црногорског премијера, као и Урош Парезановић, шеф службе за односе с јавношћу и протокола Двора.
Престолонаследник, као старешина краљевског дома, изјавио је да је радостан да „својој снахи пожели добродошлицу у породицу Карађорђевић и да јој додели титулу, коју овим путем и саопштава јавности, а то је – Њено краљевско височанство принцеза др Весна од Србије“.
Оваква титула је неуобичајена у европским, па и у већини светских монархија и никада нисмо чули да постоји „др принцеза“. Весна Јелић, сада принцеза Карађорђевић, стоматолог је по професији и има развијену стоматолошку и медицинску праксу и у Минхену па ће принчевски пар, вероватно, живети између Минхена и Београда.
„Цео Краљевски дом Србије испуњен је срећом јер су се мој син и снаха венчали и започели једно од најважнијих поглавља у животу, оног у ком „ми“ постаје важније од „ја“, у коме сви схватамо да је у животу све боље и лакше кад се подели са животним сапутником. Тада је свака радост много већа, а тескоба лакша“, истакао је младожењин отац. „Желимо им много среће, напретка, узајамног поштовања и разумевања, а пре свега љубави. Лоза Карађорђевића живи, расте и цвета. Нема веће радости за мене него да томе сведочим и да ту радост делим са Весном и Александром, као и са нашом целокупном породицом. Нека им брак буде срећан, радостан и благословен од Господа“.
Венчању у Београду присуствовао је и младожењин стриц, принц Михаило, син краљевића Томислава.
Свечани чин црквеног венчања обављен је у суботу, 20. септембра, у месту Виљаманрике де ла Кондеса, у близини Севиље у Шпанији, а служили су га владика топлички Петар, викарни епископ и изасланик патријарха Порфирија, и отац Душан Ердељ, протојереј-ставрофор у парохији Светих апостола Петра и Павла у Андалузији. Место је пажљиво изабрано, јер је младожења за њега дубоко емотивно везан: наиме, овде су се венчали његови родитељи престолонаследник Александар и принцеза Марија да Глорија од Орлеана и Браганце, Војвоткиња од Сегорбе; а овде су крштени и он и његов брат, принц наследник Филип. Церемонија је обављена у католичкој цркви Санта марија Магдалена по православном обреду, што је уобичајена пракса уколико у том региону не постоји православна црква.
Кумови на црквеном венчању били су браћа младенаца принц наследник Филип и Александар Јелић. Како младенци нису желели велику прославу, своју љубав су крунисали у присуству најближих пријатеља и породице, док ће свечаност у Србији бити на одговарајући начин организована неком другом приликом.
Поред већ наведених младожењиних родитеља и кумова, венчању у Шпанији присуствовали су чланови краљевске породице Србије – принцеза Катарина, принц Петар, принцеза Даница, принц Стефан и принцеза Марија, затим невестини родитељи Марко и Славица Јелић, са супругом и ћерком младиног брата Кирстин и Софи Јелић. Били су присутни и младожењина мајка, бразилска принцеза Марија да Глорија са својим супругом Игнасиом де Медином, војводом од Сегорбе, као и њихове ћерке (полусестре младожење) Сол Марија и Ана Луна де Медина и Орлеан-Браганца. са својим породицама, као и други драги гости међу којима је била и кнегиња Јелисавета Карађорђевић.
Он и она
Принц Александар је 2000. године дипломирао на Краљевској школи у Кентерберију у Енглеској са оценама три „А“ нивоа из шпанског, француског и државне управе и политике, и десет ГЦСЕ оцена. Студирао је на Унивезитету у Сан Франциску где је дипломирао на студијама комуникације, са нагласком на односима са јавношћу и журнализмом.
Принцеза Весна је рођена у Минхену 12. децембра 1985. Њена мајка, др Славица Јелић, пореклом је из Ниша, а отац Марко Јелић из Бачког Брестовца; обоје живе у Немачкој. Весна има млађег брата Александра,. Завршила је основну школу у Минхену, а потом и језички смер гимназије, где је развила љубав према језицима. На универзитету Лудвиг-Максимилијан студирала је шпански и француски. Своје истинско професионално усмерење нашла је у стоматологији, те је, по преласку на Стоматолошки факултет Универзитета у Нишу, дипломирала 2011. Потом се усавршавала на ВМА у Београду, Ници и Немачкој. У Минхену има две ординације. Принцеза говори шест језика – четири течно: српски, немачки, шпански и енглески, а служи се и француским и италијанским. Клавир је почела да свира са пет година, интензивно се усавршавала петнаест година и учествовала на баварским такмичењима. Од најранијег детињства неговала је љубав према фолклору, играјући у више културно-уметничких друштава српске дијаспоре у Немачкој. Увек је била активна у спорту – од каратеа, одбојке и кошарке до голфа.
Пише С. Јокановић