Усамљеност је све већи проблем међу миленијалцима, јер најновија истраживања показују да се 57 одсто младих Европљана осећа умерено или чак озбиљно усамљено. Ово их може подстаћи да се окрену дигиталним просторима како би надокнадили недостатак традиционалних облика социјализације, попут дружења на послу и окупљања уживо.
Ново истраживање које је спровела компанија Касперски о начину на који миленијалци у Србији користе дигиталне платформе открива да отприлике 23 одсто њих наводи да им је ангажман у онлајн заједницама позитивно утицао на ментално здравље и опште благостање. На глобалном нивоу, овај одговор је дало чак 29 одсто испитаника. Ипак, претерано укључивање у дигиталне заједнице може повећати ризик од искривљеног представљања и површних интеракција.
Истраживање показује да се 44 одсто миленијалаца може сматрати „активним учесницима“ у онлајн заједницама, јер свакодневно проводе најмање три сата на платформама попут интернет форума, друштвених мрежа и гејминг заједница. За неке од њих, ови виртуелни простори представљају кључан извор утехе и друштва – нарочито у тренуцима усамљености.
Рут Гест, сајберпсихолошкиња и оснивачица игре за безбедност на друштвеним мрежама Sersha, објашњава: „Дигитални простори су се развили у места где миленијалци могу да истражују, уче и повезују се са истомишљеницима. Када се користе промишљено и уз одговарајуће безбедносне мере, друштвене мреже могу бити снажан савезник у очувању менталног здравља. Оне нуде простор за самоизражавање, осећај припадности и чак креативну инспирацију. Међутим, важно је запамтити да користи које долазе из ових заједница зависе од одржавања равнотеже.“
Ипак, ризици се не смеју потценити. Осам процената испитаника у Србији наводи да је учествовање у онлајн заједницама имало негативан утицај на њихово ментално здравље. Додатно, више од две трећине (68 одсто) миленијалаца каже да су се сусрели са особом која је на интернету погрешно или искривљено представила свој идентитет, што указује на потенцијалну опасност и у наизглед позитивним онлајн односима.
Ово истраживање показује да миленијалци трагају за лајковима, дигиталном повезаношћу и потврдом на мрежи. Готово трећина миленијалаца из Србије изјављује да важне животне промене – попут раскида, унапређења на послу или пресељења – објављује прво на друштвеним мрежама пре него што о томе уживо обавесте најближе чланове породице и пријатеље. Ипак, две трећине анкетираних кажу да им је лакше да развију искрена пријатељства и романтичне везе кроз директну, личну комуникацију.
Упркос интензивној употреби дигиталних платформи за дељење личних достигнућа, истраживање показује да пријатељства ван мреже и даље имају снажну привлачност. У просеку, миленијалци наводе да имају око седам блиских, значајних онлajn веза, у поређењу са приближно 14 пријатељстава у стварном свету.
Ова разлика сугерише да, иако дигиталне платформе пружају вредне могућности за одржавање контакта и тренутно друштвено одобравање, дубље везе које се развијају уживо остају кључне. Миленијалци препознају да се истинско поверење и разумевање лакше граде кроз директну интеракцију у којој су присутни сви вербални и невербални сигнали у реалном времену.
Пише Драгана Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању