Виа ферата на Мокрој Гори
Текст и фотографије : Зоран Влашковић
Када је пре више од једног века, тачније 1903. године први пут, и касније у неколико наврата, наш познати географ, етнограф и научник светског гласа Јован Цвијић посећивао и истраживао Мокру Гору, на крајњем северозападу Косова и Метохије, записао је да је ова планина у правом смислу “Лепотица Балкана” и да је једна од најлепших и у Европи. Истражујући ову пространу и високу гору Цвијић је открио да на њој расте мноштво ретких биљних врста, међу којима су многе природну раритети, балкански ендемити.
Мокра Гора се простире у дужини од oкo 80 километара уз леву обалу Ибра, почевши од предела између општина Косовска Митровица и Србица, потом изнад језера Газиводе све до планине Хајле у Црној Гори. Добила је име по бројним изворима хладне и чисте планинске воде и пространим влажним, зеленим, бујним пашњацима. Њен највећи врх је Радопоље са 1.750 метара надморске висине.
Шумовитост простране планине, донекле ремети велики, белином обасјан крш Берим који је на 1.731 метар надморске висине, а испод њега велико изворско врело Чечевске реке која се улива у језеро Газиводе.
Један од најпозатијих Срба Ибарског Колашина, писац Григорије Божовић, описао је Берим, са четири стеновита врха, као “сиви успавани ребрасти џин”. А од пре неколико година Берим је постао место са најатрактивнијом, најдужом и најлепшом “Виа Фератом“ (Гвоздени пут) на свету, којом су се до сада успињали планинари и туристи из више од 50 земаља света.
До Мокре Горе се стиже долином Ибра, од Косовске Митровице и Зубиног Потока, скретањем лево, на километар испред бране Газиводе, онда макадамским путем од Чечева преко Превије до средишта планине. До планине се може и преко Брњачког моста на језеру Газиводе и Брњака или од Зубиног Потока преко Јабуке и Велике Калудре. И из других праваца доста се лако стиже до Мокре Горе.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању