Данашња деца често се описују као „дигитални урођеници“. Генерација Алфа (рођени 2010. и касније) одрасла је окружена технологијом повезаном на интернет, па не чуди што активно користе све предности дигиталне ере. Већ око треће године, већина њих редовно игра онлајн игре и гледа видео садржаје. Многа деца млађа од осам година већ знају како самостално да обаве куповину путем интернета. До десете године, већ су савладала основе програмирања и алата вештачке интелигенције. Али када и како почињу да уновчавају своје дигиталне активности?
Један од трендова последњих година показује да за све већи број деце интернет није само место за трошење џепарца и забаву. То је платформа за самоизражавање и креативну зараду. На пример, више од 70 одсто младих у САД и Европи тврди да им је важно да имају сопствене приходе, а 42 одсто тинејџера већ зарађује новац на интернету.
Како деца из генерације Алфа широм света зарађују своје прве дигиталне приходе и са којим сајбер претњама се суочавају?
Дечји блогови зарађују милионе долара
„Кидфлуенсери“ са бројним пратиоцима и уговорима са великим брендовима постали су заштитни знак тренутне блогосфере. Због оригиналног садржаја, способности да се испрате најновији трендови, као и живописних слика и стварних прича, дечији блогови брзо стичу популарност.
Број пратилаца на Јутјуб, Инстаграм и ТикТок налозима пет највећих дечијих инфлуенсера у свету у неким случајевима достиже стотине милиона. Њихов просечан годишњи приход мери се милионима долара (зарада најуспешнијих инфлуенсера креће се од 10 до 30 милиона долара), а већина њих још увек нису ни тинејџери.
Најчешћи начин да дете уновчи свој блог јесте путем уговора о оглашавању. Последњих година, стратегије промоције многих брендова усмерених на децу углавном се базирају на сарадњи са младим блогерима. И светски познате компаније као што су Мател, Хасбро или Лего, као и мањи локални брендови, показују интересовање за дечије блоговање. Чак и инфлуенсери са релативно малом публиком могу привући неке оглашиваче.
Такође, деца која се баве блоговањем могу бити изложена потенцијалним сајбер ризицима. Нападачи могу у име наводних представника брендова слати фишинг поруке које изгледају као понуде за сарадњу. Кликом на линк или отварањем приложеног документа у таквим имејловима/порукама може доћи до преузимања малвера на уређај детета, што може довести до губитка личних података, новчаних губитака и крађе налога. Како би преварили кориснике, нападачи праве лажне странице брендова које изгледају готово идентично правим. Млади блогери и њихови родитељи, који су често њихови менаџери, требало би да пажљиво проверавају поруке од непознатих пошиљалаца, верификују изворе и линкове, као и да користе поуздано сајбер безбедносно решење које спречава клик на злонамерне линкове.
Пише Драгана Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању