Фестивал је свечано отворио директор Владимир Благојевић, који је том приликом говорио стихове своје песме „Срећа” из збирке поезије „Питао сам живот да ме мало сачека”. А за „Илустровану Политику” Благојевић је изјавио:
– Циљ нам је да дочарамо историју средњег века Србије и Европе, на један нама близак и јединствен начин. Да промовишемо нашу средњовековну бајку, лик и дело деспота Стефана Лазаревића и манастир Манасију, као и туристичке потенцијале Деспотовца и овог дела источне Србије.
Током свечаног отварања фестивала посетиоци су уживали у дефилеу 350 учесника, из 12 земаља света, приказу витешких борби и у богатом културно уметничком програму.
Домаћини фестивала су, као и увек, били „Бели Орлови”, витезови из Београда, који су угостили витезове из: Француске, Словачке, Пољске, Белгије, Румуније, Бугарске, Македоније, Мађарске, Република Српске, Хрватске, Црне Горе и Марока. Председник удружења „Бели орлови“ Бојан Тасић истиче.
– Дошли смо да реконструишемо битке и покажемо и оживимо старе занате, да кроз средњовековно село прикажемо то давно време. И да га приближимо човеку двадесет првог века.
Присутни су на фестивалу видели витешке, средњовековне оклопне борбе, европско неоклопљено мачевање, стреличарско умеће, изложбу средњовековних справа за мучење, појас невиности…
Бохурт борбе престављају један од најатрактивнијих догађаја на витешком фестивалу и одржавају се током дана у витешком селу. Бохурт је спортска дисциплина настала по узору на средњовековне турнирске борбе. Користи се затупљено оружије и делимично оптимизовани оклопи, ради сигурности учесника. Александра Политопулос Анђен је чланица српске репрезентације у категорији Мач и штит, једина жена дуелиста у овом надметању, али има још неколико девојака које се припремају за групне борбе.
На овом фестивалу преставила се Туристичка организацуја и Музеј Републике Српске, приказивањем филма о 700 година старом мачу, пронађеном у реци Врбас, у Бањалуци.
У стилизованом кампу подигнуто је око тридесетак средњовековних шатора на обали реке Ресаве, и то је био централни део фестивала, где су се током дана одвијале борбе, такмичења у стрељаштву, бацању копља и секире. И док су једни показивали своје умеће јашући коње, други су се надметали укрштајући мач и штит, уз опрему тешку од 35 до 45 килограма и температуром испод оклопа око 80 степени Целзијусових.
Ове године, у организацији коњичког клуба „Бојчин“из Бојчинске шуме, код Београда, посетиоцима је први пут престављен и џаустинг који је карактеристичан за фестивале у Енглеској и Немачкој, витешке игре са мачем и коњичко стреличарство.
– Ми смо велики љубитељи средњовековног витештва и витешких борби, а када смо се прикључили „Белим орловима” то је подигнуто на виши ниво, па организујемо турнире где се витезови на коњима боре једни против других исто као у средњем веку – каже Ангелина Мерингер из коњичког клуба „Бојчин.“
Ту су биле и принцезе са својим средњовековним плесом, а удружење „Зелени барјак”, из Новог Сада, преставило је средњовековну моду, кроз време племићке породице Јакшић који су били на тромеђи Србије, Румуније и Мађарске. Румун Андреј Фарцас је показао како је изгледала канцеларија секретара војводе у Трансилванији, крајем средњег века.
Посебну пажњу посетилаца привукли су витешки пар из Француске Жан Клод Белгел и Јохам Драмс, који су седми пут на фестивалу и одушевљени су Манасијом, фестивалском атмосфером, гостољубивошћу.
Посетиоци су имали прилику да посете и Ресавску пећину, хидро-комплекс Лисине, водопаде Бук, Музеј угљарства, али и да пробају средњовековне гастрономске специјалитете – дивљач на жару, као и стара вина.Завршне вечери фестивала испрошена је принцеза Валентина Малешевић, коју је запросио витез Јован Стојановић. А ми им можемо пожелети најважније – да их љубав води кроз живот.
Текст и фотографије Срећко Стојковић
www.serbiaworld.info