Иако је о њима написано поприлично текстова и књига, свако помињање витезова Реда змаја привуче пажњу. Тако је и овом приликом када је истраживач и директор Центра за митолошке студије Живојин Андрејић објавио истраживачки рад на ову тему. – Средњовековни витезови свих редова као борци за веру и владара, који је Божји изасланик на земљи, били су дивинизирани хероји – појашњава Андрејић. Уроњени у старе митолошке матрице, по узору на античке редовничке организације, витешка братства су била полутајна или потпуно тајна. Сви стари европски и азијски епови, као и срп- ске епске песме, говоре о Змају и посвећеници- ма који га на сакралним путовањима траже. Ти јунаци су ратници који путују земљом на коњу или лађом Арго – Дракар. Са тим херојима се касније поистовећују средњовековни европски и српски витезови. Сама реч витез код Словена происходи од имена врховног Бога и бога рата Световида. Змај је персонификација царева и владара од Старе Кине до Римског царства. Витезови носиоци стега Змаја – Драконофори постојали су и пре цара Константина Великог, првог римског императора хришћанина. Са победом хришћанства на тело митског змаја постављен је крст. Тако се слика старог бога Змаја одржала у симболици савремених религија као и на владарским и племићким заставама, грбовима, оружју, одећи, ордењу и накиту. – У српској историји познат је и истицан једино витешки ред Змаја угарског краља и римског цара Жигмунда Луксембуршког који је обновљен на Божић, 12. децембра 1408. године, јер је њему припадао српски деспот Стефан Високи – наставља Андрејић. – Као ред краљевске куће био је стожер око кога су се окупљали најзначајнији угарски племићи и владари вазалних држава. Међутим, овај ред је негован много раније. Тако је о Милошу Обилићу као змајевитом јунаку знала и певала српска епска народна поезија. Униформа чланова реда је црвена са свиленим огртачем зелене боје преко кога је био златан ланац са орденом змаја. Орден је био украшен разнобојним каменчићима чија улога је била да заведу и преваре ђавола и јеретике. Чланови реда су у свечаним приликама носили орден реда на ланцу око врата као што је то забележено за влашког војводу Влада Дракулa. Основна обавеза чланова реда је била саветодавна помоћ владару и учествовање у јавним скуповима и саборима. Константин Филозоф тврди да је деспот Стефан од 1419. године редовно ишао на угарске саборе.
Наставак можете прочитати у броју 3087.