Дебитовао је још као млад, тачније као студент, а где друго, кад већ наведосмо та два појма, него у “Младости” и “Студенту”. Од тада без прекида, четири и по деценије континуирано, објављује илустрације, стрипове, анимације и друге видове визуелног израза. Осим тога, наш саговорник је и сценариста, педагог, графичар…
Пише Немања Савић
Фотографије Н.С. и архива
Његово формално образовање везано је за Академију уметности у Новом Саду, тренутни званични статус, што би комшије рекле “умировљеник”, међутим, Весовић као да жели да порекне ову одредницу везану за треће доба, па и данас с једнаким жаром ствара, путује и слави ликовну, посебно девету уметност.
За свој опус добио је низ престижних еснафских признања. Чест је и радо виђен гост на трибинама, изложбама и салонима који промовишу стрип. И сам је давне 1978. основао групу која окупља ствараоце и поштоваоце стрипа “Београдски круг 2”. Отад, па до наших дана, црно-бели квадратићи су Весовићева уметничка константа. Уједно води и школу стрипа у којој с полазницима пре свега жели да сачува интересовање за овај некад изузетно популаран, а данас мало скрајнут уметнички израз.
Откуд иницијација стрипом и одлука да се у каријери претежно бавите овим жанром?
– С једне стране, одувек сам волео да цртам, али с друге велику улогу у томе игра и чињеница да је моја породицам, кад сам био мали, већ имала пуну кућу „Политикиних Забавника“, Дакле, кад сам почео да читам, већ сам имао пуно стрипова. Ми смо и у основној школи добијали и стрип издања “Дечјих новина”, што је опет значајна ставка и просто ми је било нормално да се заинтересујем за стрипове. Уз моју љубав према цртању, то је био неки природан спој, а онда сам у средњој школи дефинитивно одлучио да хоћу тиме да се бавим. Тих седамдесетих година је почео да излази и “Стрип арт” који је Ервин Рустемагић покренуо и ту смо први пут могли да видимо приче о познатим стрип цртачима, стрипографије, начин на који цртају и то је пресудило да се дефинитивно одлучим за стрип као професионално опредељење. Затим сам уписао Вишу педагоошку школу, ликовни смер, па после Академију у Новом Саду и то је био неки природан пут, а у међувремену сам се све време бавио стрипом. Битна ставка у мојој биографији је и што сам почео да водим школу стрипа и илустрације “Ђорђе Лобачев” која постоји, ево већ 33 године, тако да сам ја, у ствари, више педагог, него стрип аутор и преносим своја знања млађима.
Пише Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању