У својоој богатој каријери писао је и примењену музику за позориште, телевизију и филмове. Како сам каже, преживео је свашта и на сцени и ван ње. Опробао се у различитим жанровима, обрађивао је традиционалне песме с ових простора, али исто тако и светске блуз класике, као и дела озбиљне музике. Једноставно – како наводи – не жели да га људи посматрају само кроз етно. Он у својим извођењима комбинује и џез и класику и етно и рок. Тако ће бити и 10. децембра у београдској МТС дворани, када ће наступити са својим триом.
Иначе, Влатко је већ неколико пута наступао у овој дворани и увек је одзив публике био максималан. Био је то повод да се у разговору с овим врсним инструменталистом осврнемо на неке сегменте његове скоро полувековне каријере.
Рођени сте у Прилепу 1957, граду познатом по оном чувеном делу природе, слону од камена.
– Да. Комуницирам са једним човеком из Прилепа који ми је радио омот, и баш ми је послао од Маркових кула фотографије, које су фасцинантне. Био сам недавно у Прилепу. Иначе, добио сам од општине једну веома значајну награду за животно дело. Пошто сам тамо рођен, а људи су се сетили, звали су ме у Прилеп и доделили ми ту награду града. Ја сам хтео да се захвалим, и одсвирао сам бесплатни хуманитарни концерт за помоћ болници у Прилепу, и то је било исто изванредно, једно веома, како бих рекао, ганутљиво искуство.
Како је било када сте, такорећи као тинејџер, са двадесет година, ушли у свет шоу–бизниса?
– Како је било? Узбудљиво. Лудовали смо као млади људи… Занимљиво… За нас је то било… небо се отварало, али, на сву срећу, мислим да сам одолео разним младалачким искушењима, успео сам да спасем главу, али требало се чувати разноразних порока. Али добро, ево, живи смо, здрави смо, још увек.
Могу ли те физичке ствари, као што је поменути слон, да буду инспирација за метафизичке, каква је рецимо музика?
– Па наравно. Све је инспирација. Цео живот који живимо, сви људи које срећемо, све пределе које видимо, све градове, поља, годишња доба, кишу, сунце… Данас сам, рецимо, видео изванредан предео, један шумарак и један план веома широк. Изванредно место за сликарство. Фантастично изгледа, тако да – све је инспирација. Ја носим фото-апарат у џепу, стално сликам неке призоре.
Пише Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању