Софија Нешковић је наша саговорница и водич кроз улице Куала Лумпура. На свом Инстаграм профилу (Sofija /tips and tricks) где је прати на хиљаде љубитеља светских дестинација, дели корисне савете, инспиративне доживљаје и трикове за сналажење широм света. Замолили смо је да на тренутак “притисне паузу”, врати се у мислима на једно од својих чаробних путовања и за наше читаоце поново закорачи у шарени, мирисни и слојевити амбијент малезијске престонице.
Рекли сте, док смо се договарали за овај разговор, да сте у Куала Лумпур дошли случајно, али да вас је купио у потпуности?
– Управо тако. Могу да кажем да сам у Куала Лумпуру завршила случајно. Није био позициониран високо на мојој туристичкој листи жеља, нисам превише о њему ни знала, нити познавала много људи који су га посетили, чак сам чула и неке лоше утиске, али сам знала да желим да идем у југоисточну Азију, и да је лет до Малезије у том тренутку био најповољнији. Па је врло лако пала одлука да ће овај град бити почетна тачка тронедељне авантуре по овом делу света. А купио ме је, у потпуности. И можда није ни лоше што о њему нисам дуго маштала, нити имала велика очекивања, јер ми је дао простор да се одушевим и да из њега одем са жељом да му се вратим на дуже.
Долазак је био прилично интезиван. Да ли можеш читаоцима “Илустроване” да то дочараш?
– Најдужи лет у мојој путничкој каријери, 11 непроспаваних сати из Истанбула до слетања у џунглу, и то не ону бетонску како обично бива, већ праву тропску, и питање: где се у овим плантажама палми сакрио онолики град. И морам да признам, нисам осетила већи контраст у животу од тренутка буђења у таксију где су пејзаж препун палми заменили солитери. И ту је све: безброј скутера, трубе, сирене, гужва, бука, градски возови, али и она очекивана тропска влага и киша која је овде непредвидива, али не квари утисак, чак ни мени коју лоше време на путовању уме да онерасположи. И иако само име града у преводу значи блатњаво ушће, можда одговара његовим почецима као неуредног рударског градића, али данас – ово место је метропола контраста, поштовања, пуна старог и новог, чије улице миришу на кишу и зачине.
Шта вас је највише изненадило у том мултикултуралном мозаику?
– Куала Лумпур изгледа тако као да је неко јако пажљиво спојио три света у један: малезијски, кинески и индијски и више није мало кинеско село, већ права метропола са становништвом које упражњава како ислам и будизам, тако и хиндуизам и хришћанство у нешто мањем броју. Иако се на сваком кораку осети из колико различитих култура је атмосфера овог града саткана, ни у једном тренутку се то не манифестује као напетост, већ искључиво кроз прихватање различитости и поштовање. Од најлепшег будистичког грама,Thean Hou, у коме сам извлачила црвене штапиће судбине, до Мале Индије, где сам рукама јела најбољи кари у животу сервиран на листу банане, уз неизоставни ласи да убије љутину – треба само 15 минута хода. У познатом Чајнатауну, у истој улици дугој 200 метара, три храма ће вам привући пажњу својим необичним фасадама: два таоистичка и један хиндуистички. А неколико корака даље, бесконачне кинеске пијаце, Петалинг стрит маркет, и пилеће ногице и реплике фирмиране одеће, и Индијац који продаје познату смрдљиву воћку дуријан, и девојка са хиџабом у реду за нудле.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању