БИГРЕНИЦА, КОД ЋУПРИЈЕ
Водопад у пећини

Другим разлогом је кренула мала екипа „Илустроване” у ово живописно село, удаљено десетак километара од Ћуприје. Било је то поводом вести да су се у једној од пећина, Немањиној, на зидовима појавили ликови светаца. О томе је овако сведочио председник Месне заједнице: „Просто нисам могао да верујем својим очима. Међутим, појава баш ових светаца није ме изненадила. Наиме, Света Петка је влашко-српска слава, а Свети Илија, коме је посвећена и црква у Бигреници, обележава се као Дан села. Међу ликовима сам опазио и Карађорђа, коме је посвећена црква у суседном селу Иванковцу, месту једне од најзначајнијих битака за ослобађање од Турака…”

Необично свакако. Баш као и податак да Немањина пећина није једини спелеолошки локалитет у овом крају. Природа је, када је реч о пећинама, овде била издашна. Ђокина, па Печеканова, затим пећина у Равној вучини, једна у центру села и још једна у Зубрави.

И водама је богат овај крај. Кроз Бигреницу протиче река Миросава и потоци Стара Бигреница, Зубрава и Зли поток. Ееее, а водопад нико не спомиње. Не чуди. Тамо где га је природа скрила, може да се стигне само са водичем. Пута нема, обележене стазе нема, никог кроз шуму да се упита за правац.

– Питајте горе, на брегу, можда они знају где је та пећина коју тражите– наслони се на тренутак на мотику житељ осредњих година и показа руком ка брегу.

Преко потока отегла се ливада. Бели се стадо, прошарало зелени тепих. Сточарски је ово крај. Узбрдо, косином, до ограде од тараба. Нико се не одазива из куће на осами. После трећег покушаја појави се домаћин. Слеже раменима, није сигуран да зна шта гости траже. Но, видело се, хтео је да избегне разговор.

Мало упорности, позивање на дуг пут, Београд и породични часопис, раскрави се ситуација. После је све ишло лако. И кафа и сок су стигли.

– Повешћу ја вас до пећине до које нико ван села није био – обећа млади домаћин. – До тамо нема пута. И ја не идем често. Давно нисам ишао. Ваљда ћемо да погодимо.

Потраја пут кроз шуму. Мало је и лутања било, али вредело је. Какав је то призор био! Лево, стрмо, силази се до вира. Десно, кроз отвор ка улазу у пећину пада вода у тај вир. Сунчеви зраци се ломе на воденој завеси. Водопад је висок, није богат водом, али је очаравајући.

 

Текст и фотографије О. Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању